Samo miris čokolade mogao bi da poboljša rezultate tokom vežbanja, pokazuje studija

Na polovini ste treninga. Noge počinju da se umaraju, a pomisao na još jednu seriju vežbi ne zvuči naročito privlačno. Zamislite da baš u trenutku kada odlučujete da li da nastavite osetite miris čokolade.

Ne možete da je pojedete. Možete samo da je pomirišete.

Da li bi to moglo da utiče na ono što možete da postignete? U malom eksperimentu, muškarci koji su mirisali čokoladu uspeli su da urade više ponavljanja opružanja nogu nego kada su bili izloženi kontrolnom rastvoru na bazi vode. Pritom nisu prijavili da im je vežbanje delovalo primetno napornije.

Za potrebe studije, istraživači sa Univerziteta Malaja angažovali su 23 zdrava muškarca koji su najmanje dve godine redovno trenirali sa opterećenjem. Svaki učesnik prošao je kroz tri eksperimentalne sesije tokom različitih jutara, nakon noćnog posta.

Tokom jedne sesije učesnici su mirisali preparat koji je sadržao 90 odsto tamne čokolade. U drugoj su bili izloženi mešavini čokolade i mleka, koju su istraživači nazvali mlečnom čokoladom. Treća sesija uključivala je kontrolni rastvor na bazi vode. Svi učesnici prošli su kroz sva tri uslova, ali različitim redosledom.

Muškarci su po 30 sekundi mirisali dodeljeni preparat pre vežbanja i tokom pauza između serija. Zatim su na spravi izvodili ponovljena opružanja nogu sve dok više nisu mogli da izvedu potreban broj ponavljanja.

Kada su bili izloženi mirisu tamne čokolade, učesnici su u proseku napravili ukupno 18 ponavljanja više nego u kontrolnim uslovima. Uz preparat sa mlečnom čokoladom uradili su devet ponavljanja više. Miris tamne čokolade bio je povezan i sa približno jednom dodatnom serijom u poređenju sa druga dva uslova.

Ako pretpostavljate da bi miris čokolade kod gladne osobe samo povećao želju za slatkišima, rezultati povezani sa apetitom mogli bi da vas iznenade.

Pre vežbanja muškarci su prijavili manju glad i želju za hranom, kao i veći osećaj sitosti kada su bili izloženi mirisu tamne čokolade.

Kod preparata sa mlečnom čokoladom prijavili su veću želju za jelom nego u kontrolnim uslovima, ali nije bilo jasnih razlika u drugim pokazateljima gladi ili sitosti. Takođe su miris mlečne čokolade ocenili kao nešto prijatniji od kontrolnog preparata.

Prethodno istraživanje sprovedeno među mladim ženama pokazalo je da je mirisanje tamne čokolade bilo povezano sa smanjenim apetitom. Da li bi promena osećaja gladi mogla da objasni i veći broj ponavljanja tokom vežbanja?

Kod pojedinačnih učesnika, manji osećaj gladi i veća sitost bili su povezani sa boljim rezultatima. Međutim, dodatne analize istraživača nisu pokazale da su upravo te promene izazvale poboljšanje rezultata.

“Apetit predstavlja moguće objašnjenje, ali ova studija ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu”, rekao je za ScienceAlert glavni autor istraživanja Mohamed Nashrudin bin Naharudin, fiziolog vežbanja sa Univerziteta Malaja.

Rezultati sa mlečnom čokoladom čine situaciju još zanimljivijom. Broj ponavljanja se povećao iako ovaj preparat nije dosledno smanjivao apetit.

Naharudin navodi da bi među drugim mogućim faktorima mogli da budu očekivanja, motivacija i veze koje su ljudi tokom života naučili da prave između hrane i njenog mirisa. Studija nije merila hormone niti moždanu aktivnost, što bi omogućilo direktnije ispitivanje predloženih bioloških mehanizama.

Posebno je teško odvojiti uticaj očekivanja od samog uticaja mirisa.

Član osoblja koji nije učestvovao u testiranju pripremao je i označavao mešavine. Ni učesnici ni osobe koje su brojale ponavljanja nisu znali koja se mešavina koristi, a istraživači koji su procenjivali rezultate nisu mogli da osete miris preparata.

Međutim, kontrolni preparat nije imao miris čokolade. Kada su muškarci kasnije pokušali da pogode kojem su uslovu bili izloženi, mnogo lakše su prepoznavali kontrolni preparat nego bilo koji od dva preparata sa čokoladom.

“Neki učesnici su možda shvatili da se nalaze u kontrolnim uslovima i zbog toga imali drugačija očekivanja u vezi sa efektima”, rekao je Naharudin.

Naglasio je da je to ograničenje studije, a ne dokaz da su očekivanja odgovorna za rezultate. Budući eksperiment mogao bi da koristi kontrolni preparat sa nekim drugim mirisom kako bi se ova dva moguća objašnjenja lakše razdvojila.

A da li je miris čokolade učinio da trening deluje lakše?

Muškarci su nakon svake serije ocenjivali koliko im je vežbanje bilo naporno. Te ocene su rasle kako je trening odmicao, ali nije bilo jasnih razlika između različitih uslova. To ipak ne pokazuje da li su mirisi uticali na motivaciju ili druge aspekte umora koje istraživači nisu merili.

Eksperiment je takođe obuhvatio samo jednu vežbu, izvođenu nakon posta, i malu grupu mladih muškaraca koji su već navikli na trening sa opterećenjem. Još nije poznato da li bi se isti rezultati pojavili kod drugih vrsta treninga ili drugih grupa ljudi.

“Zbog toga bih ovo opisao kao preliminarni dokaz koncepta, a ne kao preporuku ljudima da koriste miris čokolade kako bi poboljšali rezultate treninga”, rekao je Naharudin.

Za sada je teretana koja miriše na čokoladu zanimljiva ideja, ali ne i dokazano efikasan način treniranja.

Ipak, eksperiment otvara pitanje koje vredi dodatno istražiti: ako mirisi mogu da utiču na naš doživljaj gladi, da li neki od njih mogu da utiču i na trenutak kada odlučujemo da su naši mišići uradili dovoljno?

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com