4 nesreće u laboratoriji koje su promenile svet

Sve je počelo razbijenom čašom u Sent Polu, u Minesoti. Hemičarka kompanije 3M Patsi Šerman radila je na sintetičkoj gumi koja je trebalo da izdrži ledene temperature na koje avioni nailaze na velikim visinama, kada je njenoj asistentkinji supstanca iskliznula iz ruku. Polimer je poprskao patike laborantkinje. Ništa nije moglo da ga skine.

Šef je, zainteresovan za ovaj slučaj, predložio da se hemikalija nanese na tkaninu. Šermanova je otkrila da voda i rastvarači klize sa svega što je tretirano tom materijom, pa je tkanina postajala nepromočiva i zaštićena od fleka. Posle još tri godine eksperimentisanja, 3M je 1956. predstavio ovo otkriće pod imenom Scotchgard.

Neočekivano ima moć da natera istraživače i pronalazače da preispitaju svoj rad taman toliko da pokrenu nešto novo. Mnoga čuvena otkrića u nauci i tehnici nastala su sasvim slučajno. Mikrobiolog Aleksandar Fleming naišao je na penicilin u buđavim Petrijevim posudama koje je zapostavio dok je bio na odmoru. Inženjer Persi Spenser zastao je ispred radarskog magnetrona i shvatio da mu se čokoladica u džepu topi, što je dovelo do nastanka mikrotalasne rerne.

Današnja briljantna otkrića mogu sutra da postanu promašaji. Kod Scotchgarda dugi lanci fluora, ključni deo njegovog sastava, decenijama opstaju u vodi i zemljištu. Ove per- i polifluoroalkilne supstance, poznate kao PFAS, pronađene su u organizmima ljudi i životinja širom sveta i povezuju se sa smanjenom plodnošću, zastojem u razvoju i hormonskim poremećajima. Alisa Kordner, sociološkinja sa koledža Vitman i kodirektorka PFAS Project Lab, kaže da ih ima gotovo svuda gde se pogleda. Kompanija je ove hemikalije povukla iz upotrebe tokom dvehiljaditih.

Srećna nezgoda Šermanove donela je jedan od najpoznatijih proizvoda njene firme. Čak i ako njen rad danas nije zapamćen po onome po čemu bi ona to želela, pokazuje da nijedan pronalazak nije savršen. Bolji ponekad čeka samo jedan nespretan pokret.

Još tri greške koje su ispale dobro

Kevlar

U DuPontu je 1965. hemičarka Stefani Kvolek pokvarila polimer namenjen lakšim pneumaticima. Iz njenog promašaja nastao je kevlar, vlakno pet puta jače od čelika. Danas je važan deo pancira, bubnjeva, pa čak i trkačkih kanua.

Ugradni pejsmejker

Inženjer Vilson Grejtbač hteo je da napravi monitor srčanog rada, ali je postavio pogrešan otpornik. Umesto da beleži električne impulse nalik otkucajima, njegov uređaj ih je proizvodio. Ovaj propust vodio je 1956. ka razvoju ugradnog pejsmejkera.

Saharin

Ruski hemičar Konstantin Falberg primetio je 1879. da mu je hrana neobično slatka, a ukus je pratio sve do nusproizvoda katrana kamenog uglja koji mu je ostao na rukama. Taj trenutak doneo je otkriće saharina, materije i do 700 puta slađe od šećera, a bez ikakvih kalorija.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com