Psi iz Černobilja su genetski drugačiji, a sada možda konačno znamo i zašto

Kada je 26. aprila 1986. godine u nuklearnoj elektrani Černobilj došlo do razorne eksplozije, radioaktivne padavine naterale su sovjetske vlasti da isele ceo kraj i proglase ogromnu zonu isključenja od oko 2.600 kvadratnih kilometara. Istraživanja su kasnije pokazala da su životinje u napuštenoj zoni počele da cvetaju, jer ih više niko od ljudi nije uznemiravao.

Prilikom evakuacije mnogi stanovnici su morali da ostave svoje ljubimce. Potom su poslati takozvani likvidatori da unište preostale životinje, zajedno sa stokom sa zagađenog područja. Ipak, mnoge životinje su preživele.

Istraživači u novom radu objavljenom u časopisu Genes, predvođeni populacionom genetičarkom Megan Dilon sa Državnog univerziteta Severne Karoline, navode da nije jasno koliko je životinja uspelo da izbegne likvidatore. Dovoljno domaćih pasa je, međutim, preživelo da bi se u zoni formirale trajne populacije. Procenjuje se da tamo danas živi nekoliko stotina pasa za koje se veruje da bar delimično potiču od ljubimaca ostavljenih posle katastrofe.

Od nesreće je smenjeno više od trideset pasjih generacija, pa ovi psi pružaju jedinstvenu priliku da se prouči kako decenije zagađenja utiču na žive organizme i njihovu evoluciju.

U studiji iz 2023. godine deo istog istraživačkog tima pokazao je da su psi koji žive u blizini napuštene elektrane genetski različiti od pasa koji žive dalje. Ostalo je otvoreno pitanje da li su te razlike posledica mutacija izazvanih zaostalim zračenjem. Naredna studija iz 2024. godine nije našla dokaze da razlike potiču od mutacija, pa su Dilon i njene kolege nastavili da istražuju.

Dilon kaže da nova studija zaokružuje ono što je ostalo nedorečeno u ranijem radu. Tada su utvrdili da su dve grupe pasa geografski veoma blizu, ali genetski veoma različite, i da te razlike nisu posledica mutacija. Sada su želeli da ispitaju dva šira evoluciona pokretača, odnosno da li su razlike rezultat selekcije ili genetskog drifta tokom vremena u izolovanoj populaciji.

Tim je analizirao podatke o celokupnom genomu 106 pasa, prikupljene 2018. i 2019. godine. Među njima su bili psi iz kruga nuklearne elektrane i iz samog grada Černobilja, koji se na ukrajinskom piše Čornobilj, udaljenog oko 16 kilometara.

Ako mutacije nisu uzrok genetskih razlika kod pasa iz elektrane, objašnjenje bi mogla biti prirodna selekcija. Tada postojeće genetske varijante postaju češće ukoliko organizmu povećavaju šanse da preživi i dobije potomstvo u određenoj sredini. Druga mogućnost je genetski drift, kod kog se promene dešavaju nasumično i ne donose nužno nikakvu prednost za opstanak.

Kod pasa iz okoline elektrane razlike, međutim, ne deluju kao puka slučajnost. Istraživači su pronašli promene skoncentrisane u određenim delovima genoma, u blizini gena povezanih sa rakom, radom i održavanjem ćelija, zaraznim bolestima i imunim odgovorom.

Prema rečima Dilon, ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je reč o selekciji, ali pronađeni tragovi u genomu ukazuju na nju. Kada se detaljnije pogledaju ti delovi genoma, vidi se da su geni uključeni u biološke procese koji bi psima mogli da pomognu da podnesu posledice izloženosti otrovnim materijama u ovoj sredini.

Sigurnog odgovora još nema i to će morati da ispitaju buduća istraživanja. Istraživači ipak smatraju verovatnim da su neki psi posle katastrofe već imali genetske prednosti koje su ih štitile od raka, davale im jači imuni odgovor ili otpornost na otrove. Vremenom su te prednosti prenosili na potomstvo, generaciju za generacijom, kroz oblik prirodne selekcije koji se zove usmerena selekcija.

Genetičar Metju Brin sa istog univerziteta kaže da razume zašto većina ljudi misli da život u tako otrovnoj sredini mora da ostavi neku posledicu. Prema njegovim rečima, ta posledica možda nije išla toliko daleko da promeni genom pasa kako bi se prilagodili. Moguće je da su preživeli upravo oni psi koji su već imali dovoljno genetske raznolikosti i varijanti koje su im davale veću otpornost.

Izvor/ Sazna više: sciencealert.com