Zašto vredi pisati dnevnik dok uživate u prirodi

Ako želite da učinite nešto dobro za telo i duh, vreme je da izađete napolje. Istraživanja pokazuju da boravak na otvorenom, čak i bez ikakve fizičke aktivnosti, može da donese upravo to. Već nekoliko minuta pored potoka, u hladu drveta ili pored otvorenog prozora dok posmatrate ptice može imati veliki lekoviti i telesni učinak. Brojne studije potvrđuju da boravak u prirodi smanjuje stres, ublažava osećaj teskobe i čak popravlja fizičko stanje.

Za zdravlje je možda još korisnije da vreme napolju provodite svesno i sa punom pažnjom. U kombinaciji sa boravkom u prirodi, to pojačava osećaj smirenosti i povezanosti sa okolinom, pa čak podstiče i povoljne reakcije nervnog sistema. Jedan od načina da u šetnju unesete pažnju, a da ne morate da sedite prekrštenih nogu na travi zatvorenih očiju, kako obično zamišljamo meditaciju, jeste pisanje dnevnika. Evo kako i zašto da sledeći put kada krenete napolje ubacite svesku u džep ili ranac i iz boravka u prirodi izvučete baš sve dobro što on nudi.

Šta se sve smatra terapijom prirodom

Izraz terapija prirodom može da probudi razne slike, od dugih šetnji plažom i meditacije u parku do obične šetnje po kraju. Često se vezuje za sate provedene u šumi u tihom druženju sa prirodom, po uzoru na japanski šinrin joku, odnosno šumsko kupanje. Ipak, terapija prirodom može biti mnogo dostupnija od toga, što je dobra vest za ljude u gradu i sve one koji nemaju velike zelene površine nadohvat ruke.

Prema rečima Erike R. Timko Olson, medicinske sestre i docentkinje na Univerzitetu u Minesoti koja se bavi terapijama zasnovanim na prirodi, postoji mnogo načina da budete u dodiru sa prirodom. Tu spadaju i namerno osmišljena iskustva u prirodi, ali isto tako i pešačenje do posla, uživanje na klupi u parku na suncu, pa čak i slušanje zvukova prirode ili gledanje fotografija i snimaka prirodnih predela.

U suštini, terapija prirodom može biti sve, od penjanja na planinski vrh i ručka na terasi do posmatranja leptira sa balkona. Možete je upražnjavati, i osetiti njene koristi, gotovo bilo gde.

Koje su koristi pisanja dnevnika u prirodi

Usporiti i upiti sve prizore i zvuke iz prirode zaista je važno, naročito danas kada su nam rasporedi prenatrpani i jedva da imamo vremena za predah. Reo Džouns, medicinska sestra, istraživačica i doktorantkinja na Univerzitetu za zdravlje i nauku Oregona, objašnjava da su ljudi danas gotovo neprestano u stanju borbe ili bega. Pisanje i razmišljanje u prirodnom okruženju menja procese u telu i pojačava osećaj psihičkog, fizičkog i duhovnog blagostanja koji priroda budi, jer nam poručuje da smo bezbedni i da možemo da se opustimo. Prema njenim rečima, za to ne morate da odvojite veliki deo dana.

Džounsova kaže da već pet minuta, ako se praktikuje redovno, može značajno da pomogne i mentalnom i fizičkom zdravlju. Priznaje da je zadivljuje koliko brzo i koliko snažno ljudi počnu da se osećaju bolje, a to se, kako kaže, vidi čak i na nivou ćelija.

Svaki oblik svesnog boravka napolju je koristan, od smanjenja nivoa kortizola i jačanja imuniteta do boljeg raspoloženja i manje teskobe. To važi i kada ste u zatvorenom prostoru, ali u blizini prirode, recimo kada u učionici ima zelenila ili kada sa prozora kancelarije ili bolničke sobe gledate drveće. Zato uzmite svesku i krenite.

Uzmite svesku i vežbajte punu pažnju

Mnogima pisanje dnevnika deluje zastrašujuće, ali ne mora tako da bude. Prema rečima Džounsove, kod svakoga će izgledati drugačije. Može biti sasvim jednostavno, da zapisujete šta vidite, osećate ili mirišete, koristeći čula koja su vam na raspolaganju. To vas podstiče da budete pažljiviji i da se uključite u svet oko sebe. Počnite tako što ćete zapisivati detalje koje u svakodnevici obično prenebregnete, poput šuštanja lišća na povetarcu, svetlosti koja se menja na travi ili mirisa prolećnog cveća.

Sidni Vilijams, autorka knjige Hiking Your Feelings i osnivačica neprofitne organizacije Hiking My Feelings, koja organizuje boravke u prirodi i pomaže ljudima da otkriju njenu lekovitu moć, savetuje da je najbolji početak izaći napolje i posmatrati, i to raditi sve dok vam ne postane prijatno. Kada se naviknete na posmatranje, okrenite se sebi i zapišite kako se osećate dok gledate prizore oko sebe.

Kada budete spremni da odete dublje, posmatrajte i ono što se dešava u vama, a ne samo oko vas. Pisanje dnevnika, naročito na otvorenom, može biti način da se preradi i prebrodi teška osećanja i traumatična iskustva, objašnjava Vilijamsova. Ona je to i sama otkrila boraveći u prirodi sa olovkom i papirom, jer divljina pruža prostor da posmatrate i razmišljate bez osuđivanja. Priroda je i mesto gde kroz planinarenje ili istraživanje možete da usmerite energiju koja vam u zatvorenom deluje zarobljeno. Kako kaže, upravo prostranstvo koje oseća napolju čini da se teške stvari lakše prerađuju. Dodaje i da to može da ublaži stanje borbe ili bega kada vas nešto uznemiri.

Ako vam i dalje teško polazi za rukom da misli pretočite u reči, vratite se jednostavnom posmatranju, ali obratite pažnju na to šta vam prizori oko vas bude. Ako vidite kaktus, savetuje Vilijamsova, zagledajte se u njegove bodlje i neka vas navedu da razmislite o tome šta vas trenutno nervira. Stavite na papir šta mislite i osećate, zašto je to tako i kako te misli i osećanja utiču na vas telesno i psihički.

Džounsova ističe da postoji nešto posebno u samom procesu razmišljanja, kada odvojite vreme da budete sa onim što osećate, da ga preradite i promislite. Bez osuđivanja, samo okretanje sebi i inspiracija.

Vilijamsova smatra da je jedan od najboljih načina da se povežemo sa sobom i ponovo otkrijemo ko smo upravo to da se ponovo povežemo sa okruženjem. Zato uzmite svesku ili otvorite aplikaciju za beleške na telefonu, pronađite potok, drvo ili krov pored kog, ispod kog ili na kom ćete sesti, pa odvojite nekoliko minuta za posmatranje i razmišljanje. Um i telo biće vam zahvalni.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com