Ljudski mozak nije predviđen da ostane budan posle ponoći, upozoravaju naučnici

Vaš um ne funkcioniše na isti način u dva sata ujutru kao u dva sata popodne.

Pod okriljem mraka, negativne misli lakše preuzimaju kontrolu. Želje kojima biste se tokom dana bez problema oduprli – cigareta ili prejedanje hranom bogatom ugljenim hidratima – odjednom postaju mnogo teže za ignorisanje.

Kočnice koje tokom dana uspešno kontrolišu naše ponašanje noću polako popuštaju.

Naučnici za ovu pojavu imaju naziv – “Mind After Midnight”, odnosno “Um posle ponoći”. Reč je o hipotezi predstavljenoj u naučnom radu iz 2022. godine, prema kojoj mozak noću ne postaje samo pospan. Njegovo funkcionisanje se menja.

Posle ponoći negativne emocije privlače našu pažnju više nego pozitivne, rizične ideje mogu da deluju privlačnije, a uobičajena samokontrola slabi.

Prema istraživačima koji stoje iza ove hipoteze, ljudsko telo i um funkcionišu prema približno 24-časovnom ciklusu koji ne određuje samo kada ćemo se osećati umorno, već utiče i na to kako se osećamo i kako smo skloni da se ponašamo.

Drugim rečima, u određenim delovima dana ljudi su skloniji određenim osećanjima i ponašanjima. Tokom dana, na primer, molekularni procesi i aktivnost mozga prilagođeni su budnosti. Noću se naš organizam priprema za spavanje.

Sa evolutivne tačke gledišta, to ima smisla. Ljudi su mnogo efikasniji u lovu i prikupljanju hrane tokom dnevnog svetla. I dok je noć idealna za odmor, naši preci su tada bili izloženiji opasnosti da od lovaca postanu plen.

Istraživači smatraju da je upravo zbog tog povećanog rizika naša pažnja tokom noći posebno usmerena na negativne nadražaje.

Nekada nam je takva pojačana pažnja možda pomagala da brzo reagujemo na skrivene pretnje, ali danas preterana usmerenost na negativno može da utiče na sistem nagrađivanja i motivacije u mozgu, zbog čega osoba može postati sklonija rizičnom ponašanju.

Kada se tome doda nedostatak sna, situacija može postati još problematičnija.

“Milioni ljudi su budni usred noći, a postoje prilično dobri dokazi da njihov mozak tada ne funkcioniše tako dobro kao tokom dana”, rekla je neurolog Elizabeth Klerman sa Univerziteta Harvard 2022. godine, kada je studija objavljena.

“Moj apel je da se ovo dodatno istraži, jer su ugroženi njihovo zdravlje i bezbednost, ali i zdravlje i bezbednost drugih ljudi.”

Autori hipoteze koriste dva primera kako bi objasnili svoju ideju. Prvi je osoba zavisna od heroina koja tokom dana uspešno kontroliše želju za drogom, ali joj tokom noći podleže.

Drugi primer je student koji pati od nesanice i koji, kako se neprospavane noći gomilaju, počinje sve intenzivnije da oseća beznađe, usamljenost i očaj.

Oba scenarija u najtežim slučajevima mogu imati fatalne posledice. Samoubistva i samopovređivanje češće se događaju tokom noći. Neka istraživanja ukazuju na trostruko veći rizik od samoubistva između ponoći i šest sati ujutru u poređenju sa drugim periodima dana.

Studija iz 2020. godine zaključila je da je noćna budnost faktor rizika za samoubistvo, potencijalno zbog poremećaja usklađenosti cirkadijalnih ritmova.

“Samoubistvo, koje je ranije bilo nezamislivo, počinje da se doživljava kao izlaz iz usamljenosti i bola. Pre nego što osoba u potpunosti razmotri posledice, može da dođe do sredstava i bude spremna da deluje u trenutku kada niko drugi nije budan da je spreči”, objašnjavaju autori hipoteze “Um posle ponoći”.

Ljudi takođe češće koriste nedozvoljene ili opasne supstance tokom noći. Istraživanje sprovedeno 2020. godine u nadziranom centru za konzumiranje droga u Brazilu pokazalo je 4,7 puta veći rizik od predoziranja opioidima tokom noći.

Neka od ovih ponašanja mogu se objasniti nedostatkom sna ili činjenicom da mrak pruža veću privatnost, ali istraživači smatraju da verovatno postoje i neurološke promene karakteristične za noć.

To je drugačiji problem od onoga zbog kojeg se mnogi ljudi bez očiglednog razloga bude oko tri sata ujutru.

Takva kratka buđenja uglavnom nisu razlog za zabrinutost. Ljudi su tokom velikog dela istorije spavali u dva odvojena perioda, mnogo pre nego što je električno osvetljenje doprinelo ideji da je osam neprekidnih sati sna jedini normalan obrazac spavanja.

Hipoteza “Um posle ponoći” opisuje nešto sasvim drugo. Ne radi se o kratkom buđenju nakon kojeg ponovo zaspite, već o tome da ostanete potpuno budni satima u periodu kada je, prema istraživačima, vaš mozak slabije pripremljen da se nosi sa problemima i donosi odluke.

Istraživači poput Klerman i njenih kolega smatraju da ove faktore treba detaljnije proučiti kako bi se bolje zaštitili ljudi koji su najugroženiji zbog noćne budnosti.

Autori navode da do sada nisu sprovedena istraživanja koja bi detaljno ispitala kako kombinacija nedostatka sna i cirkadijalnog ritma utiče na način na koji ljudi obrađuju nagrade i donose odluke.

Zbog toga još ne znamo dovoljno o tome kako se radnici u noćnim smenama, poput pilota ili lekara, nose sa svojim neuobičajenim rasporedom spavanja.

Tokom otprilike šest sati svakog dana iznenađujuće malo znamo o tome kako ljudski mozak funkcioniše.

Bilo da spava ili je budan, ljudski um posle ponoći i dalje predstavlja veliku misteriju.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com