ĐUBRIVO U SRBIJI ZA GODINU DANA POSKUPELO DUPLO Evo kako to utiče na industriju, male poljoprivrednike i na kraju potrošače

On za “Blic Biznis” ističe da aktuelne cene destimulišu poljoprivrednike, jer sa tom cenom đubriva “bez obzira na to da li je u pitanju pšenica, kukuruz ili ostale ratarske i povrtarske kulture”, dobiće se nivoi cena koje će malo ko moći da plati.

– U teškim ratnim vremenima jedino zemlje koje imaju gas mogu da proizvedu mineralno đubrivo po prihvatljivoj ceni za potrošače, odnosno za poljoprivrednike. To je jedan od najvećih problema našim poljoprivrednicima. Visoka cena đubriva, za neke znači odustajanje od posla jer ljudi moraju da računaju šta im se isplati, a šta ne, kao i šta od inputa koristiti, objašnjava Prostran i dodaje da je najveća posledica tako, “smanjena potrošnja mineralnog đubriva danas u odnosu na ranije”.

On dodaje da važi jednostavno pravilo “manje đubriva, manje proizvodnje”:

– Nećete imati 5 tona po hektaru pšenice, nego ćete imati 3. Umesto 10 tona kukuruza nego imaćete 5, nećete imati šećerne repe 70 tona, nego ćete imati 40…

Kako ističe jedan S. M. Jedan poljopriivrednik je za “Blic Biznis”, on je prošle godine 100 kilograma đubriva plaćao 6.000 dinara, a ono je sada od 12.300 do 13.000 dinara.

– Semenska pšenica je bila između 3.800 i 4.000, a sad je oko 7.300 do 9.000 u zavisnosti od vrste semena. Nama je za njivu od 60 ari potrebno 150 kilograma pšenice i 200 kilograma đubriva, pa nas je sve ukupno koštalo oko 36.000 dinara, otrpilike 10.000 više nego prošle godine, rekao je on.

Kako sve to utiče na cene

Kako ističe Prostran, đubriva ima u ponudi, ali ga poljoprivrednici ne kupuju zbog velike cene koja opterećuje cenu koštanja generalano.

– Jedan broj poljoprivredika, naročito malih i srednjih je odustao od setve – objašnjava Prostran i dodaje da kada imate visoku cenu đubriva, niste konkurentni dodajući da “na Zapadu farmeri imaju subvencije države, iz agarnog budžeta učešće 33 odsto, a kod nas je ispod 5 odsto. Zato naši pokušavaju da koriste plodnost zemljišta, iako je i taj kvalietet mnogo pao sa 5 na 2 posto”.

– Poljoprivrednici se havtaju za glavu. Oni imaju tzv “ličnu kartu” svog zemljišta i tačno u procentima znaju šta ima treba đubriva, fosfora, azota ili kalijuma kao tri ključna elementa. Sada ne mogu da plate cenu đubriva jer bi onda proizvod otišao na takav nivo da niko ne bi mogao da ga kupi. Zato odustaju od potrošnje da bi dobili proizvod koji bi cenovno zadovoljavao tržište. Cena pšenice se prenosi na brašno, ono se prenosi na hleb, on na potrošače itd. Dakle, cena đubriva je uključena u sve te finalne proizvode.

Kako sada funcioniše uvoz

– Uvoz mineralnog đubriva kod nas je povećan za dva do tri puta, ali već smo rekli da ljudi ne kupuju. Mi smo najviše uvozili iz Rusije, kao i iz Ukrajine jer je ona ranije koristila povojne aranžmane gasa sa Rusijom, zatim smo nešto uvozili iz Belorusije. Rusi sada insistiraju na skupu u Indoneziji da pšenicu i đubrivo besplatno izvoze u Afriku jer ako to ne budu, drastično će se smanjiti proizvodnja hrane. Zemlje koje imaju gas su mogle svojim proizvođačima da daju gas po nižoj ceni i zato su konkurentni. Mi kao zemlja nemamo gas, pa smo upućeni na uvoz – zaključuje Prostran.

Situacija između Rusije i Ukrajine

Sukob ove dve zemlje je poremetio globalnu privredu na svim nivoima, a jedan od njih je upravo vezan za izvoz mineralnih đubriva. Ove dve zemlje zajedno izvoze 28 odsto đubriva napravljenih od azota i fosfora, kao i kalijuma, preneo je Morgan Stenli.

Sintetička đubriva su pomogla da se utrostruči globalna proizvodnja žitarica od šezdesetihh godina prošlog veka. Ali proizvodnja nekih komponenti đubriva, kao što je azot, zahteva resurse poput prirodnog gasa. Neke komponente, kao što su fosfor i kalijum, se kopaju.

Samo nekoliko zemalja ima pravu mešavinu sastojaka i pristup prirodnom gasu za ekonomičnu proizvodnju đubriva. Kina, Rusija, SAD, Indija i Kanada su pet najvećih svetskih proizvođača đubriva, dok su Rusija, Kanada, Evropska unija, Kina i Belorusija pet najvećih svetskih izvoznika.

Rusija je obustavila izvoz prirodnog gasa u mnoge evropske zemlje nakon početka rata. To je izazvalo skokove evropskih cena prirodnog gasa koji su doveli do zatvaranja ili smanjenja proizvodnje najmanje 10 evropskih fabrika đubriva samo u julu 2022. Postrojenja za proizvodnju mineralnih đubriva u Evropskoj uniji danas rade sa samo 20 odsto svog stvarnog proizvodnog kapaciteta. Ovo je saopštila Agencija za plodnost (Агентстве плодородия), javlja rosng.ru.