Zbog čega je toliko vrela i da li je uvek bila tako negostoljubiva? 9 najvećih Venerinih misterija

Površina Venere je potpuno negostoljubiva: neplodna, suva i vrela. A da li je uvek bilo tako? Da li je Venera nekada mogla biti slična Zemlji?

Prošlo je 27 godina od kada je Nasina misija Magelan poslednji put orbitirala oko Venere. Iako su od tada stečena nova značajna znanja o Veneri, i dalje postoje brojne misterije vezane za ovo planetu.

Nasina misija DAVINCI + (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble Gases, Chemistry, and Imaging), koja će početi između 2028. i 2030. godine možda će to promeniti i dati nam odgovore na ova brojna pitanja.

1. Da li je na Veneri nekada bilo života kakav mi poznajemo?
Kada razmišljamo o drugim planetama, često postavljamo velika pitanja: postoji li tamo život? Da li je ikada postojao? Ako jeste, kakav je to bio život? Mikrobi poput onih na Zemlji? Ili je to bilo nešto što mi nikada nismo videli?

“Naučna zajednica je spekulisala o mogućem životu na Veneri, ali dok ne saznamo da li je i kada Venera u prošlosti bila nastanjena, teško je reći nešto više od ovih spekulacija”, kaže dr Điada N. Arni, zamenik glavnog istraživača za DAVINCI u Nasinom centru za svemirske letove Godard.

Da bismo utvrdili da li je život na Veneri ikada bio moguć, prvo treba da razumemo nekadašnje okruženje na Veneri. Ovo uključuje proučavanje atmosfere, geologije i istorije planete. “Svi uvek postavljaju pitanje o želimu, ali dok ne razumemo kontekst, nećemo znati šta tražimo i možda ćemo biti još zbunjeniji”, objašnjava dr Džejms B. Garvin, glavni istraživač za DAVINCI u NASA Godard.

2. Zašto su Zemlja i Venera toliko različite?
Venera i Zemlja su slične po veličini i gustini, tako da bi hipotetički, ove planete mogle biti veoma slične. Pa ipak, one su izrazito različite.

Pritisak vazduha na površini Venere je 90 puta veći od Zemljinog, Venera se rotira oko svoje ose unazad u poređenju sa drugim planetama u Sunčevog sistema, a temperatura na površini Venere je preko 900 stepeni Farenhajta (preko 482 Celzijusa), što je čini najtoplijom planeta u našem solarnom sistemu. Ova ekstremna toplota na površini Venere je posledica njene atmosfere koja sadrži ugljen-dioksida sa gustim oblacima sumporne kiseline.

3. Kako je nastala Venera?
Čak je i ovo, naizgled osnovno pitanje, još uvek misterija. Još uvek se ne zna da li je Venera nastala od istih materijala ranog Sunčevog sistema kao što se to desilo sa Zemljom i Marsom. Takođe se još uvek ne zna da li su Veneru nekada pogodile komete i asteroidi, bogati vodom, kao što je to bio slučaj sa Zemljom. To saznanje pomoglo bi naučnicima da shvate da li je na Veneri nekada bilo vode.

4. Kakav je sastav atmosfere na Veneri?
Osim ugljen-dioksida i sumpora, naučnicima nije poznato koje još važne supstance se nalaze u sastavu Venrine atmosfere. “Mi zaista ne znamo koje važne hemikalije postoje u atmosferi Venere”, kaže Garvin. “Ne razumemo hemijske cikluse koji daju tragove o tome kako se ona razvila.”

DAVINCI sonda će meriti sastav, pritisak, temperaturu i dinamiku promene – na najmanje svakih 200 metara dok se spušta kroz Venerinu atmosferu. Jedna od najvećih misterija Venerine atmosfere leži u najnižoj ili “dubokoj” atmosferi.

5. Kako su nastale stene na Veneri?
Poslednja letelica koja se uspešno spustila kroz atmosferu i sletela na Veneru bila je sovjetska misija VeGa-2 1985. godine, koja je preživela 52 minuta na vrućoj površini. Tamo gde je letelica sletela, bila je okružena bazaltnim ravnicama, ali se smatra da su neki regioni na Veneri drugačiji. Dakle, površina Venere i dalje je misterija u regionima izvan ravnica.

6. Koliko je vode bilo na Veneri?
Tečna voda je neophodna za život. Ne možemo procenjivati Venerin nekadašnji mogući život, a da ne znamo koliko je možda na njoj bilo vode – i kada i kako je ta voda nestala.

7. Kakve su površinske aktivnosti na Veneri?
Naučnicima je i dalje misterija da li je Venera ikada imala tektonske ploče poput onih na Zemlji.

Istorija tektonike Venere je i dalje aktivna oblast istraživanja sa mnogim otvorenim pitanjima. Neki naučnici veruju da je Venera zadržala tektoniku ploča sa bočnim pokretnim, dok drugi pretpostavljaju da je ovaj period u davno u istoriji Venere.

Još jedna ključna misterija kada se govori o površini Venere su vulkani. Sve planete moraju da se oslobode svoje unutrašnje toplote. Zemljin metod za oslobađanje su vulkanski procesi. Naučnici i dalje spekulišu da li je površina Venere trenutno vulkanski aktivna i u kom stepenu se erupcije dešavaju.

8. Ne zna se ni kako izgledaju njene planete
Poslednja letelica koja je sletela na Veneru snimila je samo ravnice. Naučnci se nadaju da će im DAVINCI otkriti mnogo više o drugim delovima ove Zemljine komšijske planete.

9. Da li postoje planete slične Veneri izvan našeg Sunčevog sistema (egzoplanete)?
Naučnici su uzbuđeni zbog ideje da ono što naučimo o Veneri može da se primeni i na egzoplanete – planete izvan našeg Sunčevog sistema. Bolje razmevanje Venere može da pomogne i bolje razumevanje ovih udaljenih svetova.

Više o ovome na Nacionalna geografija