Da li je bezbedno uzimati lek kome je istekao rok trajanja?

Kada vas iznenada uhvati prehlada, bočica leka uvek izgleda prljavo, izbledelo i zatrpano ispod gomile kozmetike. Umorni i šmrcavi, zagledate se u etiketu. Lek je istekao pre šest meseci. U tom trenutku lako je posumnjati u broj odštampan na bočici i zapitati se koliko je taj rok čvrst.

Džina Belotije, profesorka farmakologije na Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji, kaže da po pravilu ne treba piti lekove posle isteka roka. Ipak, da li su ti datumi zakucani, po njoj je pitanje sa mnogo slojeva.

Američka Agencija za hranu i lekove, FDA, zahteva od proizvođača da na sve lekove, i one na recept i one koji se kupuju bez recepta, stave rok trajanja. Utisnuti datum rezultat je brojnih testova koji se rade i pre nego što lek stigne na tržište. Istraživači čuvaju preparate u preporučenim uslovima, na sobnoj temperaturi ili u frižideru, i vremenom proveravaju da li im delotvornost ostaje netaknuta ili se hemijska jedinjenja razgrađuju. Kompanije ne prate lek zauvek. Ako preparat radi do kraja perioda testiranja, koji obično traje od šest meseci do dve godine, proizvođači tu staju. Rok trajanja tako je samo poslednja tačka za koju firma ima podatke.

Belotije objašnjava da posle tog datuma proizvođač više ne garantuje za lek. Bez dodatnih ispitivanja nemoguće je znati da li će on nastaviti da deluje onako kako je predviđeno.

Neki noviji podaci ukazuju da bar deo lekova može biti u redu i kasnije. Portal ProPublica objavio je 2017. detaljno istraživanje o studijama i propisima vezanim za rokove trajanja, uz zapažanje da mnogi istekli lekovi, kada se testiraju čak i godinama kasnije, zadržavaju svoju jačinu. Istraga je pokazala da se svake godine bacaju gomile isteklih lekova vrednih hiljade dolara, iako testovi potvrđuju da sasvim dobro rade.

Dok lekovi ne prođu duže režime testiranja, a ništa ne govori da će se to uskoro desiti, svakodnevna praksa ostaje ista. Belotije kaže da se njena preporuka pacijentima ne menja. Ne uzimajte lek kome je istekao rok bez prethodnog razgovora sa farmaceutom.

Na bezbednost i delotvornost leka mogu da utiču brojni činioci, poput uslova čuvanja ili vremena proteklog od otvaranja pakovanja. Moguće je da su neki preparati dobri i godinama posle isteka, ali bez dodatnih provera teško je reći koji.

Ako baš morate da popijete istekli lek, Belotije savetuje da to ne bude lek za stanje opasno po život. Kod nekih lekova jedini rizik je da možda neće delovati jednako dobro, objašnjava ona. Kod glavobolje to verovatno nije strašno. Kada je u pitanju hitno stanje, postoji opasnost ako lek ne radi kako bi trebalo. Stari lekovi, posebno otvoreni i posebno tečni, posle dužeg vremena mogu i da se kontaminiraju.

Kada niste sigurni, savet je da ceo sadržaj ormarića sa lekovima stavite u kesu i odnesete u najbližu apoteku. Farmaceut će vam reći šta možete i dalje da koristite, a šta ne, i usput upozoriti na moguće interakcije lekova ili neželjena dejstva.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com