Nega kože kod nepokretnih i slabo pokretnih osoba, crvenilo na mestima pritiska i kako se sprečava

U kući u kojoj neko leži duže vreme dani se mere drugačije. Najveći deo brige pada na porodicu, a jedan od poslova koji se nauči usput jeste čuvanje kože. Crvenilo na krstima, na peti ili na kuku ume da se pojavi za nekoliko sati i izgleda bezazleno, a upravo ta faza je trenutak kada se sve još može zaustaviti. Zato je nega kože kod nepokretne osobe svakodnevni posao, a ne nešto što se radi kada se problem vidi. Mnogi koji neguju nekoga kod kuće traže mekane, prirodne preparate bez kortikosteroida, kakav je i melem za oštećenu kožu, jer se koristi svakodnevno i mesecima.

Šta pritisak radi koži

Koža preživljava zato što kroz nju stalno protiče krv koja donosi kiseonik. Kada telo duže vreme pritiska jedno mesto uz podlogu, sitni krvni sudovi u tom delu se stisnu i protok se smanji. Posle izvesnog vremena bez kiseonika ćelije počinju da propadaju, i to prvo u dubini, iznad kosti, pa tek kasnije na površini.

Zbog toga crvenilo na koži nikada nije početak problema, nego njegov vidljiv kraj. Mesta koja prva stradaju su ona gde kost dolazi najbliže površini, krsta, kukovi, pete, laktovi, lopatice i spoljna strana skočnog zgloba. Kod osobe koja sedi u kolicima najveći pritisak trpi predeo sedne kosti.

Postoji jednostavna provera koju porodice brzo nauče. Crvena mrlja koja pri blagom pritisku prstom pobeli i zatim se vrati u crveno znači da krv još uvek kola. Mrlja koja ne pobeli znak je da je oštećenje već počelo i da je potreban razgovor sa patronažnom sestrom ili lekarom.

Vlaga i trenje, dva tiha pomagača

Pritisak retko radi sam. Uz njega gotovo uvek ide vlaga, od znoja, od mokraće ili od predugog ležanja u toplom. Vlažna koža omekša, nabubri i postane znatno osetljivija na svako povlačenje, pa se ošteti pri sili koja bi suvu kožu ostavila netaknutom.

Trenje nastaje pri svakom pomeranju osobe po čaršavu. Ako se bolesnik vuče umesto da se podiže, gornji sloj kože ide u jednom pravcu, a tkivo ispod ostaje, i veza među njima se kida. Taj mehanizam je razlog zašto se kod bolesnika koji sedi u polusedećem položaju oštećenja najčešće javljaju baš na krstima, jer telo polako klizi nadole.

Raspored koji rešava najveći deo posla

Menjanje položaja je mera koja po važnosti nadmašuje sve ostalo. Uobičajena preporuka je promena na svaka dva sata kod osobe koja leži i češće kod one koja sedi, a mnoge porodice naprave spisak na papiru pored kreveta da se ne izgubi računica tokom noći.

Jastuci se koriste da se najosetljivije tačke podignu sa podloge. Jastuk ispod lista podiže petu u vazduh i time je potpuno rasterećuje, što je najjednostavniji i najdelotvorniji potez kod peta. Između kolena ide mekani jastuk kada osoba leži bočno, da se unutrašnje strane nogu ne pritiskaju.

Posteljina mora biti zategnuta i bez nabora, jer svaki nabor pravi liniju pritiska. Dušeci koji raspoređuju težinu i jastuci protiv pritiska pomažu, ali ne zamenjuju okretanje.

Kupanje, sušenje i ono što dolazi posle

Koža se pere mlakom vodom i blagim sredstvom, bez ribanja i bez vruće vode. Sušenje je korak u kom se greši najčešće, jer se brzo prelazi preko nabora, prepona i prostora ispod dojki, a upravo tamo vlaga ostaje najduže. Suši se tapkanjem, nikada trljanjem.

Posle sušenja dolazi nega. Suva koža puca lakše, a ispucala koža je otvorena vrata za infekciju, pa održavanje mekoće nije kozmetika nego zaštita. Melem se nanosi u tankom sloju na krsta, kukove, pete, laktove i potkolenice, uz nežno razmazivanje. Kružna masaža direktno po crvenoj mrlji se ne radi, jer se tkivo koje je već bez kiseonika time dodatno oštećuje.

U osnovi melema su pčelinji vosak i hladno ceđeno maslinovo ulje sa nevenom, bokvicom, kantarionom i propolisom, pa sloj ostaje na koži satima i ne ispari kao vodene kreme. Na strani sa iskustvima korisnika nalazi se nekoliko priča ljudi koji su negovali duboke rane na nogama i opisali koliko im je redovnost značila.

Hrana, voda i ono što se ne vidi spolja

Koža se obnavlja od materijala koji dolazi iznutra. Kod osobe koja slabo jede i malo pije, svaka povreda zarasta sporije, bez obzira na to koliko se dobro neguje spolja. Belančevine, dovoljno tečnosti i redovni obroci deo su nege isto koliko i okretanje.

Kod osoba sa šećernom bolešću i slabijom cirkulacijom rizik je veći, a znaci se pojavljuju brže, pa se pregled kože radi svakodnevno, naročito stopala i peta. Svaka promena koja traje duže od jednog dana zavređuje da se pokaže patronažnoj sestri.

Kada se zove pomoć

Rana koja je probila površinu kože nije tema za kućnu improvizaciju. Isto važi za svaku ranu iz koje curi sadržaj, oko koje se širi crvenilo, koja neprijatno miriše ili koja je praćena temperaturom.

Porodice koje neguju nekoga kod kuće imaju pravo na podršku patronažne službe, i taj poziv treba uputiti rano, ne kada situacija postane teška. Svakodnevna nega mekanim prirodnim melemom, redovno okretanje i suva, zategnuta posteljina pokrivaju onaj deo koji je u rukama porodice, a sve preko toga pripada zdravstvenoj struci.