7 tipova “loših kolega” na radnom mestu: Kako da ih prepoznate? Ovo su obrasci ponašanja

Nažalost, vrlo je moguće da ćete tokom svoje karijere morati da imate posla i sa “lošijim” kolegama, odnosno onima koji vam manje odgovaraju ili jednostavno unose nemir u radno okruženje.

To ne mora nužno biti neko ko je u vašem kolektivu, već može biti i šef ili kolega koji je u drugom odeljenju, u istoj kompaniji. Takođe, većina njih svoj loš uticaj vrši “iz senke”: to su oni koji uvek primaju sve pohvale, a ništa ne rade ili oni koji idu protiv vas, jer pretenduju na vašu poziciju.

Kao rezultat njihovog veoma negativnog ponašanja, teško je uočiti logiku ili niz zajedničkih karakteristika u svima njima. Ali za Tesu Vest, vanrednu profesorku psihologije na Univerzitetu u Njujorku, svi oni generalno “ispunjavaju” niz parametara koji čine da budu svrstani u sedam dobro definisanih kategorija.

Tako je nastala i knjiga “Jerks at Work: TOXIC COWORKERS AND WHAT TO DO ABOUT THEM”, gde je objašnjeno ovih 7 grupa:

Kolega koji upoređuje (i zaostaje)

Čuvajte se onih koji sebe uvek porede sa ostalima, i u pogledu izvršenih zadataka i ostvarenih ciljeva. Pored toga, oni imaju tendenciju da vrlo brzo otkriju ko ima moć u kompaniji. Njihov cilj je da stanu na stranu onih koji imaju veoma dobru poziciju u kompaniji i da “ratuju” sa najslabijima ako treba. U tom smislu, neće oklevati da vam prvom prilikom podmetnu nogu.

Oportunisti

Vest ih naziva “skupljačima poena”, pošto se njihova glavna strategija sastoji od traženja tima ili oblasti koja dobro funkcioniše, kao bi dobili tapšanje po ramenu za dobro obavljen posao. Oni, po prirodi, lako identifikuju koji tim radi najbolje i, štaviše, onaj deo posla gde individualni napori mogu biti najviše zamagljeni.Uvek će se truditi da privuku pažnju šefa.

“Buldožeri”

Buldožer je jedna od najpotrebnijih mašina gotovo na svakom površinskom kopu; isto tako, ovi radnici su spremni da “ruše” sve pred sobom: šta god da se desi, oni uvek imaju veru da će sve doći na svoje. Uglavnom su destruktivni, kako bi izvukli ličnu korist.

Na tom putu, ne oklevaju da drugima podmetnu nogu. Oni deluju u oba smera: neće prestati da pričaju iza vaših leđa, ali ni da vas ponize pred drugima. Jedina stvar koju možete da uradite protiv ovakvih tipova ljudi je da se držite zajedno sa drugima i podignete glas.

Oni što “love” ranjive

Vest kaže da je njihova glavna veština to da su šarmantni, privlačni, zabavni, te da drugi ljudi vole da imaju takve kolege u blizini. “Oni se ne ponašaju zlobno, vole haotične ili neorganizovane ljude koji se uvek osećaju preopterećeno; to je savršen izgovor da ostanete neprimećeni i učinite što je manje moguće”, kaže autorka pomenute knjige. Oni znaju da će drugi, bez obzira na sve, obaviti posao umesto njih.

Takozvani mikromenadžeri

Ovoj grupi pripadaju “šefovi dušebrižnici”: uključuju se u svaki aspekt vašeg posla, bez obzira koliko mali on bio, prekidajući sve u procesu – vremenom, vašu radnu rutinu pretvaraju u “pakao”.

– Iako im je namera da pomognu, najčešće rade suprotno, usporavajući proces i dovodeći do nižeg kvaliteta rada – tvrdi Vest, dodajući da dobar deo njihovog angažovanja potiče od hronične anksioznosti. Ipak, to nije vaš problem; oni moraju da otkriju kako da efikasno utiču na to.

Nemarni šefovi

Za razliku od “mikromenadžera” koji se mešaju u sve, ovi drugi su nedosledni, tako da mogu da prođu nedelje ili meseci, a da niko ne zna šta radite. Ipak, onda se samo iznenada pojave i nervozno pitaju kakav je napredak napravljen. Kod osoblja stvaraju osećaj neizvesnosti, jer se nikada ne zna kada će se pojaviti da izazovu nered – teško ih je predvideti.

Vrebaju, a ne ostavljaju trag

Bez sumnje, ovo je najgora kategorija od svih, kaže Vest, jer oni lažu da bi stvorili “alternativnu stvarnost”. Zašto to rade? Zato što uvek pokušavaju nešto da sakriju, odnosno, mogli bi da pokušavaju da prikriju nelegalan ili neetički stav, ili sve to rade iz sopstvene nesposobnosti. Šta god da je u pitanju, oni pokušavaju da izoluju ljude iz grupe, potkopavajući njihovo samopoštovanje. Veoma su dobri u skrivanju tragova, što znači da većinu svojih nedela čine sami, bez “ostavljanja traga”.

(Telegraf Biznis)