„Veštačka inteligencija je ključ statusa globalne sile“: Kako Kina koristi AI za modernizaciju vojske

Pravi obim kineske primene veštačke inteligencije u vojne svrhe i dalje nije u potpunosti poznat, uprkos javnim prikazima autonomnih dronova, pomorskog naoružanja zasnovanog na AI tehnologiji i takozvanih „robotskih pasa“, navode stručnjaci za Euronews.

Kina ubrzano integriše veštačku inteligenciju u sve segmente svoje vojske kako bi unapredila komunikaciju, elektronsko ratovanje i borbene sposobnosti, prenose lokalni mediji.

Prema pisanju lista South China Morning Post, zemlja sprovodi strategiju „AI Plus“, koja podrazumeva uvođenje veštačke inteligencije u sisteme elektronskog ratovanja radi zbunjivanja i ometanja neprijateljskih sistema.

Veštačka inteligencija bi, prema navodima, trebalo da omogući kineskim istraživačima da predvide kako da ometaju dronove udaljene i do 5.000 kilometara bez oslanjanja na satelite. Takva tehnologija mogla bi biti od posebne koristi tokom solarnih oluja ili elektronskih napada.

Pored toga, Kina navodno koristi AI za simulaciju radio-komunikacije u vazduhu i na moru, čime bi se omogućila trenutna razmena podataka između dronova i podmornica.

Kina se smatra glavnim rivalom Sjedinjenim Američkim Državama u globalnoj trci za razvoj i primenu veštačke inteligencije u svim oblastima, uključujući i vojni sektor.

„Si Đinping smatra da je AI ključ globalne moći“

Kina je još 2017. godine predstavila nacionalni plan razvoja veštačke inteligencije, kojim je postavila cilj da do 2030. postane svetski lider u teoriji, tehnologiji i primeni AI sistema.

Dve godine kasnije objavljena je vojna strategija u kojoj se navodi da se ratovanje razvija ka informacionom ratovanju, dok je „inteligentno ratovanje“ predstavljeno kao sledeća faza razvoja, uz isticanje veštačke inteligencije kao jedne od ključnih tehnologija.

Predsednik Kine Si Đinping dodatno je naglasio ovaj pravac u govoru iz 2022. godine, pozvavši Narodnooslobodilačku vojsku da razume karakteristike informacionog i inteligentnog ratovanja kako bi razvila bespilotne i inteligentne borbene sposobnosti.

Kako objašnjava Frank O’Donel, viši istraživački savetnik Azijsko-pacifičke mreže za liderstvo (APLN), kineska vojska pod pojmom „inteligentno ratovanje“ podrazumeva sistemsku integraciju veštačke inteligencije, robotike i bespilotnih sistema u vojne platforme i procese donošenja odluka.

„Sam Si Đinping smatra da je veštačka inteligencija ključ statusa globalne sile u 21. veku“, rekao je O’Donel za Euronews Next.

Više tekstova objavljenih u vojnom biltenu PLA Daily opisuje viziju saradnje čoveka i veštačke inteligencije, u kojoj vojni komandant određuje ciljeve, dok AI izvršava zadatke.

Prema izveštaju američkog istraživačkog centra Foundation for Defense of Democracies (FDD), takav sistem mogao bi da funkcioniše kao „digitalni štabni oficiri“, koji u realnom vremenu raspoređuju zadatke i koordiniraju vojne operacije.

Ipak, O’Donel smatra da Kina verovatno neće težiti potpuno autonomnom oružju, jer vlasti i dalje naglašavaju da konačna kontrola nad upotrebom sile mora ostati u rukama čoveka.

Izvor/ Saznaj više: euronews.com