Zvezda koja juri 25.000 kilometara u sekundi proverava Ajnštajnovu teoriju relativnosti

Mlečni put drži na okupu supermasivna crna rupa po imenu Strelac A*, čija je masa preko četiri miliona puta veća od Sunčeve. Iako Strelac A* utiče na sve u svom kosmičkom susedstvu, astronomi su uočili jednog naročitog zarobljenika koji bi mogao da ponudi uvid u neke od najdubljih i najzagonetnijih zamisli o svemiru. Kako naučnici opisuju u studiji objavljenoj danas u časopisu Nature, zvezda označena kao S301 nalazi se toliko blizu crne rupe da oko nje juri brzinom većom od 25.000 kilometara u sekundi. Njene okolnosti su toliko neobične da su astrofizičari ovo nebesko telo opisali kao nešto bez presedana.

“Kod ove zvezde je posebno to što obilazi Strelca A* po vrlo tesnoj putanji, za šta joj treba svega 8,7 godina, i prilazi crnoj rupi na svega dvanaest puta veće rastojanje od onog između Zemlje i Sunca”, objasnio je Feliks Mang, koautor studije i astrofizičar sa nemačkog Instituta Maks Plank za vansolarnu fiziku.

Najbliži prolasci zvezde S301 pored supermasivne crne rupe otprilike odgovaraju razdaljini od Zemlje do Saturna. Time ona postaje ne samo najbliža zvezda Strelcu A* ikada osmotrena, već i najbrža. Tokom obilaska dostiže brzine više od 100.000 puta veće od putničkog aviona, preko osam odsto brzine svetlosti.

“Pošto kruži tako blizu Strelca A*, S301 otvara novi pogled na osnovna svojstva prostorvremena u ovom krajnje surovom okruženju crne rupe”, objasnio je Rajnhard Gencel, koautor studije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2020. godine.

Dve milijarde puta slabija od Betelgeza, ova zvezda može da se uoči jedino zahvaljujući interferometru Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije u Čileu. Astronomi su za njeno proučavanje koristili instrument GRAVITY+ uz pomenuti interferometar, koji spaja svetlost sa četiri teleskopa širine osam metara i tako stvara virtuelnu spregu sa petnaest puta većom prostornom rezolucijom nego što je ima pojedinačni teleskop.

Naučnici su novu zvezdu prvi put spazili 2023. godine i od tada je prate kako bi tačnije odredili njenu putanju. Prikupljeni podaci pomogli su im i da unazad rekonstruišu kretanje sve do 2017, čime se pokazalo da se prethodni najbliži prolazak pored Strelca A* dogodio svega nekoliko meseci pre nego što je zvezda uočena. Moguće je da je S301 svoj život započela kao deo dvojnog para koji su razdvojile plimske sile supermasivne crne rupe. Iako je nju to zarobilo na sadašnjoj putanji, zvezda pratilja verovatno je izbačena takvom brzinom da je u potpunosti napustila Mlečni put.

Bolje razumevanje ovog nebeskog tela moglo bi da donese i druga otkrića, pre svega kada je reč o Strelcu A*. Naučnici odavno pretpostavljaju da se crna rupa okreće, baš kao i većina drugih objekata u svemiru. Ajnštajnova opšta teorija relativnosti nalaže da bi rotirajuća crna rupa povukla prostorvreme sa sobom i iskrivila ga, u pojavi poznatoj kao Lense-Tiringov efekat. Teorijski, to bi uticalo na naročito bliske zvezde poput S301. Pre nego što je otkrivena, astronomi su procenjivali da bi merenje obrtanja crne rupe zahtevalo decenije posmatranja više drugih zvezda. S301 bi taj rok mogla da skrati na svega jednu deceniju.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com