Zagađenje mikroplastikom najviše pogađa ribe tokom sezone mrešćenja

Zagađenje mikroplastikom nije samo pitanje količine plastike koja završava u okeanima, već i vremena kada organizmi dolaze u kontakt sa njom.

Novo istraživanje pokazalo je da se periodi mrešćenja mnogih vrsta riba često poklapaju sa područjima u kojima je koncentracija mikroplastike najveća.

Zbog toga uobičajeni problem zagađenja postaje mnogo ozbiljniji upravo u trenutku kada su ribe najosetljivije.

Studiju su sproveli istraživači iz Ključne laboratorije za procese zagađenja i ekološke kriterijume pri Univerzitetu Nankai, u saradnji sa Centrom za inovacije u okeanskim istraživanjima provincije Fuđijen.

Naučnici su proučavali kako mikroplastika, vreme mrešćenja, hemijski zagađivači, porast temperature mora i smanjenje količine kiseonika zajedno utiču na populacije morskih riba širom sveta.

Dosadašnji način procene rizika ima ozbiljna ograničenja

Mikroplastika, sitne plastične čestice manje od pet milimetara, odavno je poznata kao ozbiljan zagađivač vodenih ekosistema.

Ribe ih gutaju zajedno sa hranom, što može negativno uticati na njihov razvoj i razmnožavanje. Osim toga, mikroplastika može prenositi i druge opasne hemijske zagađivače.

Problem je što većina dosadašnjih procena zagađenja pretpostavlja da su koncentracije mikroplastike približno iste tokom cele godine.

Takav pristup zanemaruje činjenicu da se ribe tokom sezone mrešćenja okupljaju u priobalnim područjima gde se istovremeno gomilaju rečni nanosi, otpadne vode, brodski saobraćaj i sezonske promene u kvalitetu vode.

Mnoge vrste riba mreste se samo tokom kratkog perioda ili odlaze u priobalna područja koja su već zagađena, zbog čega praktično nemaju mogućnost da izbegnu izloženost mikroplastici.

Posebno su ugrožene vrste koje su već pred izumiranjem, jer imaju ograničeno područje rasprostranjenosti i male populacije, pa teže podnose dodatni stres.

Ogromna baza podataka

Kako bi utvrdili koliko vreme mrešćenja utiče na izloženost mikroplastici, istraživači su prikupili jednu od najvećih baza podataka do sada.

Analizirano je:

• 6.327 uzoraka morske vode sa podacima o mikroplastici,
• 3.959 uzoraka koji su pokazivali količinu mikroplastike u organizmu riba,
• 528 analiza policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH),
• 1.891 analiza perfluorooktan sulfonata (PFOS).

Svi podaci povezani su sa informacijama o razmnožavanju 992 vrste morskih riba u okviru 65 velikih morskih ekosistema širom sveta.

Koristeći napredne statističke metode i mašinsko učenje, naučnici su identifikovali područja u kojima su ribe tokom mrešćenja najizloženije mikroplastici.

Mrestilišta su već ozbiljno ugrožena

Rezultati su pokazali da oko 7,8 odsto najvažnijih svetskih mrestilišta već premašuje bezbedne ekološke granice kada je reč o koncentraciji mikroplastike.

Posebno zabrinjavaju Baltičko more i Tajlandski zaliv, gde su prosečne koncentracije mikroplastike u područjima mrešćenja bile više od 7,8 puta veće od svetskog proseka.

Situacija se dodatno pogoršava.

Između 1998. i 2023. godine prosečna koncentracija mikroplastike u svetskim morima povećala se sa 0,2 na 0,3 čestice po kubnom metru.

Istovremeno, površina ribljih staništa koja prelaze dve ključne granice opasnosti povećala se za 72,4 odsto, odnosno čak 184 odsto.

Ribe tokom razmnožavanja sadrže više mikroplastike

Istraživanje je pokazalo da ribe koje se aktivno razmnožavaju imaju znatno veću količinu mikroplastike u organizmu od jedinki iste vrste koje nisu u reproduktivnom periodu.

U čak 45,5 odsto analiziranih morskih ekosistema mikroplastika se tokom razmnožavanja efikasnije prenosila u organizam riba.

Najveći ukupni rizik zabeležen je tokom marta, što ukazuje na posebno opasan prolećni period koji bi ostao potpuno neprimećen kada bi se analizirali samo godišnji proseci.

Tokom reproduktivnog perioda zajedničko delovanje mikroplastike i policikličnih aromatičnih ugljovodonika bilo je 42,3 odsto veće od uobičajenog nivoa.

Istovremeno, kombinovani efekat mikroplastike i PFOS-a bio je 16,2 odsto veći.

Dodatni problem predstavljaju više temperature mora i manjak kiseonika, koji organizam riba izlažu još većem fiziološkom stresu.

Problem nije samo količina plastike

Autori istraživanja smatraju da način procene rizika od mikroplastike mora da se promeni.

Nije dovoljno pratiti samo prosečne godišnje koncentracije plastike u moru.

Mnogo je važnije utvrditi kada ribe dolaze u kontakt sa zagađenjem.

Tokom mrešćenja njihov organizam je već pod velikim opterećenjem, a istovremeno se nalaze u područjima gde se mikroplastika, hemijski zagađivači, visoka temperatura i nizak nivo kiseonika međusobno pojačavaju.

Čak i ako godišnji proseci zagađenja izgledaju relativno niski, upravo ovaj kratak period može imati najveći uticaj na čitav životni ciklus ribe.

Ovakav pristup objašnjava zašto ugrožene vrste često trpe mnogo ozbiljnije posledice nego što bi se moglo zaključiti na osnovu godišnjih podataka.

Kako zaštititi morske ekosisteme?

Istraživači smatraju da bi sezonske mape rizika mogle pomoći nadležnim institucijama da bolje usmere zaštitu morskih staništa.

Takve mape omogućile bi preciznije praćenje zagađenja, ograničavanje brodskog saobraćaja i zaštitu područja mrešćenja upravo u mesecima kada su ribe najosetljivije.

Planovi zaštite ugroženih vrsta trebalo bi da posebno uzimaju u obzir period razmnožavanja, jer godišnji proseci često prikrivaju kratkotrajne, ali veoma opasne skokove zagađenja.

Razlika između ugroženih i stabilnih vrsta bila je veoma izražena.

Kod kritično ugroženih vrsta kombinovani rizik povezan sa mikroplastikom i PAH jedinjenjima bio je devet puta veći, dok je rizik povezan sa PFOS-om bio čak 13,3 puta veći nego kod vrsta koje nisu ugrožene.

Kako klimatske promene dodatno povećavaju temperaturu mora i smanjuju količinu kiseonika u priobalnim vodama, naučnici smatraju da će razumevanje trenutka kada dolazi do izloženosti mikroplastici biti jednako važno kao i praćenje same količine plastičnog otpada u okeanima.