Srbija i Kosovo: Šta se menja, šta je isto, a šta još nije dogovoreno u saobraćaju na prelazima

0

Prvi septembar – još jedan novi početak, a nije školski.

Na prelazima između Srbije i Kosova počinje da važi sporazum koji su delegacije Beograda i Prištine postigle nakon najpre višečasovne pregovaračke runde u Briselu, a onda i višednevne putujuće diplomatije evropskih i američkih posrednika u dijalogu.

Posle više od decenije, nijedna od strana više neće izdavati nikakva dodatna dokumenta bilo kom od putnika – što je Srbija činila jedanaest godina, a Kosovo nagovestilo da će početi od 1. septembra.

Ipak, dok je problem s ličnim kartama iza Beograda i Prištine, različita pitanja o registarskim tablicama ostaju otvorena.

BBC na srpskom donosi pregled šta se menja u saobraćaju između Srbije i Kosova, a šta će ostati isto.

Šta se menja na prelazima?

Najveću promenu osetiće oni koji sa ličnom kartom Kosova žele da pređu u Srbiju.

Od 2011. godine, srpski policajci su tim putnicima izdavali poseban ulazno-izlazni dokument koji je na teritoriji Srbije važio umesto lične karte koju su izdale vlasti u Prištini.

Dokument je izdavan na papiru A4 formata i na njegovu proveru, pripremu i štampu putnici su čekali i po nekoliko desetina minuta, što je stvaralo dodatne gužve na prelazima.

Konačnim dogovorom dve strane, Srbija je odustala od izdavanja ovih dokumenata dok je Kosovo odustalo od uvođenja uzvratne mere.

Map

Umesto dokumenta koji se uručuje putnicima sa kosovskim dokumentima, Srbija je na prelaze istakla obaveštenje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao „disklejmerom” (engleska reč za odricanje od odgovornosti, poricanje odgovornosti).

„Omogućavanje korišćenja ličnih karata izdatih od strane Prištine (Kosova) se vrši isključivo iz praktičnih razloga radi olakšavanja položaja pojedinaca i omogućavanja slobode kretanja, u skladu sa Sporazumom o slobodi kretanja postignutim u Dijalogu 2011. godine, ne može se tumačiti kao priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ne prejudicira određivanje konačnog statusa Kosova i ne može se tumačiti kao pristanak Beograda na odstupanje od Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999).”

Kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da je upravo ovakav predlog već iznosio srpskom predsedniku prilikom susreta organizovanog u okviru inicijative saradnje regionalnih lidera Brdo Brioni.

„Rekao sam mu – priznaj dokumenta Kosova, a on mi je rekao da je to neprihvatljivo jer bi tako priznao nezavisnost.

„Iako bi to bilo dobro, rekao sam mu da to nije tačno – Slovačka, Grčka, Rumunija ne priznaju nezavisnost, ali priznaju dokumenta Kosova.

„Ako Srbija želi da se pridruži EU, najpre je važno da se pridruži onim članicama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova”, rekao je Kurti u intervjuu za BBC na srpskom još pre pregovora u Briselu 18. avgusta.

Šta ostaje isto na prelazima?

Za putnike koji žele da iz Srbije pređu na Kosovo, a lične karte im je izdala srpska policija, neće biti promene u režimu prelaska.

Vlada Kosova najavila je za 1. avgust uvođenje mere za one koji sa srpskim ličnim kartama pokušavaju da uđu na Kosovo, pozivajući se na Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine – isti onaj po kome Srbija već sprovodi izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata.

„U ponoć 1. avgusta sam počeo da izdajem ta dokumenta i 2.679 su izdata na graničnim prelazima – znao sam da neće moći da sklone barikade u ponoć i ja sam 19 sati izdavao dokumenta, uz vreme čekanja od samo 20 sekundi, što je neuporedivo brže nego Srbija”, rekao je Aljbin Kurti, premijer Kosova, u intervjuu za BBC na srpskom.

Posle protesta, tenzija i barikada na severu Kosova, većinski naseljenog srpskom zajednicom, kao i inicijative evropskih i američkih diplomata, zvanična Priština najpre je odložila primenu ove mere za 1. septembar, da bi je potpuno ukinula posle dogovora dve strane.

Jarinje, avgust 2022.

Prema izjavama zvaničnika Srbije, od Evropske unije dobijene su garancije da će se ova pravila odnositi i na one koji žive na Kosovu, a imaju srpske lične karte.

Najviše takvih stanovnika je u opštinama na severu Kosova, mada je i među njima veliki broj onih koji su u međuvremenu izvadili i kosovska dokumenta – ako neko ima srpsku ličnu kartu, može da ima i kosovsku, a važi i obrnuto.

O čemu još treba da se pregovara?

Putnici će možda preko prelaza lakše, ali za automobile i dalje važe posebna pravila.

Lepljenje nalepnica preko oznaka Srbije ili Kosova na registarskim tablicama nastavlja se i posle 1. septembra.

Beograd i Priština su prethodne jeseni postigli privremeni sporazum o registarskim oznakama, čije je trajanje u aprilu produženo za šest meseci.

Time je delimično rešena višegodišnja praksa menjanja tablica u probne, na šta su bili primorani vozači sa Kosova prilikom ulaska u Srbiju, a Kosovo nameravalo da usvoji za vozače sa srpskim oznakama.

Prema tom sporazumu, vlasnici registarskih tablica izdatih u Srbiji nalepnicama prekrivaju oznake državnosti kada ulaze na Kosovo, dok to isto čine vlasnici automobila sa kosovskim tablicama kada ulaze u Srbiju.

Kosovo, tablice, automobili

Ipak, jedno pitanje koje se tiče registarskih tablica ima kratak rok za rešavanje.

Vlasnicima automobila koji nose registarske oznake kosovskih gradova, ali koje izdaje Srbija, dat je rok od dva meseca da ih registruju na tablice koje nose oznaku Republike Kosovo.

Vlada Kosova najpre je planirala da taj posao počne 1. avgusta i završi se do kraja septembra.

Na to su Srbi sa severa Kosova odgovorili barikadama, a Vlada Kosova pristala da odloži primenu mera do 1. septembra – i sada vreme do kraja oktobra ubrzano ističe.

U međuvremenu, otvorena pitanja između Beograda i Prištine daleko nadrastaju pitanja koja se tiču režima na prelazima.

Pregovarači već čitavu deceniju ne pronalaze rešenja ili ne primenjuju dogovorena u pitanjima poput formiranja Zajednice srpskih opština, preko pitanja nestalih u sukobima devedesetih i posle rata, pa do naizgled jednostavne naplate struje na severu Kosova ili složene kontrole nad energetskim resursima.

Uprkos tome, evropski posrednik Miroslav Lajčak nedavno je za BBC na srpskom rekao da ima razloga da na poslednji sastanak u Briselu 18. avgusta gleda pozitivno jer su dve strane prvi put razgovarale o konačnom cilju: sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.

Grey line

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Izvor: BBC

Ostavite komentar

Pošaljite vest