Ogromna potražnja Kine za palminim uljem mogla bi da preoblikuje čitavu industriju

Palmino ulje nalazi se gotovo svuda – u prehrambenim proizvodima, kozmetici, deterdžentima i biogorivima. Istovremeno, ono je jedna od najefikasnijih uljarica na svetu, jer po hektaru daje znatno više ulja od kultura poput soje.

Međutim, ta efikasnost ima i svoju cenu. Proizvodnja palminog ulja često se povezuje sa krčenjem tropskih šuma, uništavanjem tresetišta, gubitkom biodiverziteta i velikim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Novo istraživanje postavlja važno pitanje – mogu li kineski klimatski ciljevi doprineti održivijoj proizvodnji palminog ulja?

Rezultati pokazuju da palmino ulje može imati ulogu u ostvarivanju klimatskih ciljeva, ali samo ako se plantaže ne šire na račun šuma i tresetišta. Za to su potrebni efikasni propisi, pouzdan nadzor i tehnologije koje su dovoljno pristupačne za široku primenu.

Kupovna moć može promeniti industriju

„Kina nije samo jedno od najvećih tržišta za palmino ulje, već može postati i važan pokretač promena u međunarodnom lancu snabdevanja”, rekao je autor studije Žihua Mu sa Univerziteta Ćinghai i Laboratorije za semensku industriju Hainan.

Prema njegovim rečima, unapređenje standarda nabavke, praćenja porekla proizvoda, obračuna emisija ugljenika i međunarodne tehnološke saradnje moglo bi da podstakne transparentniju i održiviju proizvodnju palminog ulja.

Kina je drugi najveći uvoznik palminog ulja na svetu, a najveći deo uvozi iz Indonezije i Malezije.

Ova sirovina koristi se u brojnim prehrambenim proizvodima, poput instant rezanaca, peciva i grickalica, ali i u kozmetici i industrijskoj proizvodnji.

Zbog ogromne potražnje, čak i manje promene u kineskim standardima nabavke mogle bi da utiču na proizvođače hiljadama kilometara daleko.

Klimatska politika ima važan nedostatak

Kina se obavezala da će vrhunac emisija ugljenika dostići pre 2030. godine, a klimatsku neutralnost ostvariti do 2060.

Međutim, istraživanje ukazuje na značajan problem.

Većina kineskih klimatskih politika fokusira se na emisije koje nastaju unutar zemlje, dok se mnogo manje pažnje posvećuje emisijama koje nastaju u državama poput Indonezije i Malezije tokom proizvodnje robe namenjene kineskom tržištu.

Palmino ulje predstavlja jedan od najočiglednijih primera tog problema.

Kina još nema jedinstvene i obavezne standarde održivosti za uvoz palminog ulja.

Postojeći sistemi sertifikacije obuhvataju samo deo tržišta, dok je provera porekla proizvoda često veoma složena.

Pored toga, troškovi ispunjavanja zahteva mogu predstavljati veliki teret za male proizvođače.

Dodatni problem je što standardni sistemi obračuna ugljeničnog otiska uglavnom ne uključuju emisije nastale usled prenamene zemljišta u zemljama proizvođačima, pa značajan deo stvarnog uticaja palminog ulja na klimu ostaje nevidljiv.

Tehnologija može unaprediti praćenje porekla

Istraživači smatraju da bi sertifikacija, zelena nabavka, proizvodnja bez krčenja šuma i digitalno praćenje porekla proizvoda mogli značajno unaprediti održivost industrije.

Kombinacijom satelitskog nadzora, blokčejn tehnologije i podataka iz lanca snabdevanja bilo bi moguće pratiti put palminog ulja od konkretne plantaže do krajnjeg proizvoda na policama prodavnica.

Ipak, autori upozoravaju da sama tehnologija nije dovoljna.

Bez jasnih pravila, nezavisne kontrole i dosledne primene propisa, čak ni najsavremeniji sistemi praćenja neće dovesti do stvarnih promena.

Otpad od palminog ulja krije veliki potencijal

Studija ukazuje i na mogućnost da otpad nastao tokom proizvodnje palminog ulja postane važan resurs u kružnoj bioekonomiji.

Prazni grozdovi plodova, ljuske koštica, biljna vlakna i otpadne vode iz pogona mogu se iskoristiti za proizvodnju:

električne energije,
biogasa,
biogoriva,
biouglja,
drugih korisnih materijala.

Među svim rešenjima, izdvajaju se sistemi za hvatanje metana i iskorišćavanje biomase, jer su već dokazani u praksi i mogu brzo doprineti smanjenju emisija.

Važno je gde se plantaže podižu

Jedno od ključnih pitanja jeste da li plantaže uljane palme zaista mogu doprineti skladištenju ugljenika.

Uljane palme brzo rastu i vezuju ugljenik u stablu, lišću, korenu i zemljištu.

Međutim, njihov pozitivan uticaj zavisi od toga šta se na tom zemljištu nalazilo pre podizanja plantaže.

Ako se plantaže podignu na već degradiranom zemljištu, moguće je povećati količinu uskladištenog ugljenika.

Ali ukoliko se zbog njih krče tropske šume ili isušuju tresetišta, nastaje takozvani “ugljenični dug”, čije vraćanje može trajati decenijama, a u nekim slučajevima nikada nije moguće u potpunosti nadoknaditi.

Kako proizvodnju učiniti održivijom?

Autori istraživanja izdvajaju tri ključna prioriteta:

uvođenje strožih standarda održivosti i praćenja porekla uvezenog palminog ulja,
uključivanje svih emisija u međunarodne obračune ugljeničnog otiska,
nastavak ulaganja u proverene tehnologije poput hvatanja metana, iskorišćavanja otpada i savremenih sistema nadzora.

„Ne postoji jedno rešenje koje može učiniti proizvodnju palminog ulja potpuno održivom. Potreban je zajednički rad vlada, kompanija, finansijskih institucija, proizvođača i potrošača”, istakao je Žihua Mu.

Istraživači zaključuju da kineski klimatski ciljevi imaju potencijal da značajno utiču na budućnost globalne industrije palminog ulja, upravo zbog ogromnog uticaja koji Kina ima na svetsko tržište.

Međutim, bez jasnih pravila, odgovornosti i efikasne kontrole, razlika između klimatskih obećanja i stvarnog stanja na plantažama teško će biti prevaziđena.

Izvor/ Saznaj više: earth.com