Umetnik iz Gadžinog Hana slika ikone žitaricama i lekovitim biljem

Ikone Isusa Hrista, Bogorodice, Svete Petke, Svetog Save i Svetog Nikole, grb Srbije i portret Dragutina Matića samo su neka od brojnih dela koje je Vitomir Nikolić (77) iz Gadžinog Hana oslikao uz pomoć stabljika žitarica i lekovitog bilja.

Nikolić se specifičnom slikarskom tehnikom intarzijom bavi više od šest decenija i za to vreme je uradio više od 200 slika, portreta i ikona, a poslednjih 35 godina slika skoro isključivo ikone, a pritom nikada ne koristi boje i čestkice, već isključivo slamke pšenice, ječma, raži i drugih žitarica, kao i stabljike bosiljka, žalfije, kantariona i drugog lekovitog bilja.

“Boje pronalazim u prirodi, od ranog proleća do kasne jeseni, sve dok kiše ne počnu da padaju. Žitarice imaju najlepšu boju kada su potpuno zrele i kada rastu na dobro osunčanim predelima. Kada prezru i padne kiša, potamne i posive i takve ne koristim”, rekao je Nikolić za agenciju Beta.

On je kazao da za slikanje koristi slamčice onakve kakve pronalazi u prirodi, ne boji ih, samo ih seče i lepi na prethodno iscrtanu podlogu.

“Hiljade i hiljade slamčica moram da uzmem u ruke da bi izabrao odgovarajuće, kako po boji tako i po debljini. Sečem ih isključivo žiletom jer pucaju kada se seku nožem ili makazama. Probao sam i skalpelom da ih sečem, ali i tako pucaju”, objasnio je Nikolić.

Ovakav način rada, dodao je Nikolić, zahteva ogromno strpljenje jer neke slamčice skraćuje na svega dva milimetra, a njegova dela su velika, uglavnom preko jednog metra dužine i širine.

“Za najjednostavniji rad potrebna su mi najmanje tri, četiri meseca, a za one komplikovanije oko godinu dana”, rekao je Nikolić koji se intarzijom bavi amaterski, dok je penziju stekao radeći u vrtiću i Direkciji za izgradnju u Gadžinom Hanu.

Nikolić je slikanjem počeo da se bavi u Odžacima gde je odrastao, pošto je njegov otac, ratni vojni invalid, u tom mestu dobio kuću i zemlju i preselio se u Vojvodinu iz rodnog sela Semča.

“U Vojvodini postoji duga tradicija slikanja slamom i ta tehnika mi se veoma dopala još u petom razredu osnovne škole. Tada sam krenuo i nastavio i nakon što sam se sa porodicom vratio u rodni kraj”, kazao je Nikolić.

Kako je dodao, slikao je najpre motive iz Narodnooslobodilačke borbe i portrete heroja iz Drugog svetskog rata, a potom i pejzaže.

“Nakon jednog neobičnog sna, pre 35 godina, počeo sam da slikam ikone. Sanjao sam da mi je sam Bog rekao da u neposrednoj blizini naše kuće u Gadžinom Hanu, na jednom uzvišenju mogu da pronađem lekovitu travu neobične braon boje. Otišli smo već ujutru, supruga i ja i pronašli tu travu, zaista je bila neobične boje”, rekao je Nikolić.

Od tada, dodao je, slika skoro isključivo ikone, a travu koju je sanjao i koju je iskoristio za slikanje ikone Majke Božije i Svete Petke više nikada nije pronašao.

“Jednu od najlepših ikona koje sam oslikao, ikonu Bogorodice sa Isusom Hristom poklonio sam manastiru Hilandar na Svetoj Gori. Ikonu Svetog Save poklonio sam hramu Svetog Save na Vračaru, a srpski grb muzeju na Krfu koji čuva uspomenu na stradanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu”, izjavio je Nikolić.

Kako je kazao portret Josipa Broza Tita i Jovanke Broz poklonio je lično predsedniku nekadašnje Jugoslavije, a za predsednika Srbije Aleksandra Vučića pre dve godine uradio je srpski grb, ali još nije bio u prilici da mu ga pokloni.

“Neka dela sam prodao ovde u Srbiji, u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i gradovima u nekadašnjoj Jugoslaviji, a neka u inostranstvu. Recimo portret Džona Kenedija, prodao sam našem čoveku iz Amerike”, rekao je Nikolić.

Kuća Vitomira Nikolića i njegove supruge Ljubice postala je premala za sve slike i ikone koje je Vitomir uradio proteklih decenija pa razmišljaju da uskoro oglase prodaju nekog dela, zbog manjka prostora u kući i da bi popravili svoj kućni budžet.

Nikolić je za svoj rad dobio brojna priznanja i zahvalnice, a njegove radove mogli su do sada da vide posetioci više od 100 samostalnih i 80-tak kolektivnih izložbi širom nekadašnje Jugoslavije.

Izvor:Beta