Srbija, škola, roditelji i deca: „Imam veću tremu nego sin” – kako da što lakše prebrodite početak školske godine – Kragujevački.Press

Početak školske godine je stresan, kako za decu, tako i za roditelje, koji su uz nastavnike podneli veliki teret onlajn nastave u vreme pandemije korona virusa.

Prema odluci nadležnih, đaci u Srbiji će za nekoliko dana ponovo sesti u klupe, iako broj zaraženih korona virusom iz dana u dan raste.

Najveća bojazan roditelja je da će nastava u nekom trenutku ponovo biti prebačena na onlajn model, a psiholozi savetuju da se sa decom uvek razgovara o svemu što ih muči i da probaju da im usade radne navike.

Tea Popović, mama Mateje koji ovog septembra polazi u prvi razred, strahuje da će nadležni u nekom trenutku možda morati da nastavu prebace na onlajn.

„Nikako to ne bih volela, pogotovo jer tek polazi u školu i tek treba da stekne radne navike”, kaže Popović za BBC na srpskom.

Psihološkinja Nikolina Milosavljević kaže da je bitno da pre svake školske godine roditelji razgovaraju sa decom o njihovim, ali i vlastitim brigama.

„Prva četiri razreda jesu priprema za preuzimanje ozbiljnijih odgovornosti u školi”, kaže Milosavljević za BBC na srpskom.

Uz finansije i povratak u rutinu, strah i od onlajn nastave

Petra ove godine polazi u peti razred.

Njenu mamu Anu Stapar, kako kaže za BBC na srpskom, najviše brine ponovno uvođenje onlajn nastave i skraćeni časovi.

„Znanje se teže stiče na taj način”, kaže An.

Dodaje da onda savlađivanje gradiva pada na pleća roditelja.

Petra će ove školske godine dobiti pet novih predmeta u koji spada i jedan strani jezik, što će biti dodatno teško.

„Učenje će u tom slučaju biti agonija za sve”, kroz smeh priča Stapar.

Psihološkinja Nikolina Milosavljević kaže da uglavnom učiteljica ili učitelj pokrenu priču sa decom o tome šta ih očekuje u petom razredu, ali savetuje roditelji da i oni pitaju dete da li ga nešto posebno brine pred ozbiljnije razrede.

„Kada dete pređe kod nastavnika potrebna je bolja organizacija i domaćih zadataka i učenja, pa je roditelj ovde od velike podrške da detetu pomogne i nauči ga dodatnim veštinama učenja”, objašnjava psihološkinja.

Najčešći problemi na koje roditelji nailaze prilikom polaska u školu njihovog školarca, dodaje ona, pored finansijskih briga jeste i povratak u rutinu.

„Potrebno je sa detetom dogovoriti jutarnju i večernju rutinu”, kaže Milosavljević.

Kao primer navodi crtanje sa detetom kako će ta rutina izgledati – buđenje, priprema školske torbe, doručak.

„Velika trema”

Tea, mama budućeg prvaka Mateje, kaže da ima veću tremu nego njen sin od polaska u školu.

„Vreme je mnogo brzo prošlo, dok sam se okrenula on se već sprema za prvi razred”, priča Popović kroz smeh.

Psihološkinja savetuje da ukoliko dete polazi u prvi razred, roditelji naprave organizaciju oko toga koliko će pratiti njegove obaveze u školi, a koliko odgovornosti će prepustiti njemu.

„Na početku dete treba naučiti aktivnostima kao što je pakovanje knjiga i pribora, praćenje domaćih zadataka”, objašnjava psihološkinja.

Dodaje da vremenom tu celokupnu aktivnost treba prepustiti detetu, a da roditelj postupa kao „povremeni kontrolor”, odnosno da isprati da li mališan uspeva da savlada sve odgovornosti koje ima pred sobom.

Pet saveta za roditelje – ukratko

Razgovarajte s detetom
Dogovorite kako će izgledati jutarnja i večernja rutina
Od samog početka usmeravajte dete da zadatke obavlja samostalno
Pomažite deci oko domaćih zadataka
Motivišite ga, na razne načine podstičite želju za učenjem

Kako će funkcionisati školska 2021/22. godina?

Svi đaci će od 1. septembra ponovo sesti u školske klupe, a časovi će trajati uobičajenih 45 minuta i neće biti podeljeni po grupama, saoštio je ministar prosvete Branko Ružić.

Prema odluci Kriznog štaba i na osnovu predloga Ministarstva prosvete, situacija u školama će se razmatrati na nedeljnom nivou u svakoj lokalnoj samoupravi i trenutnoj epidemiološkoj situaciji i skladu s tim će se primenjivati tri modela nastave – zeleni, narandžasti i crveni model.

Nadležni iz lokalnih samouprava dostavljaće podatke o broju vakcinisanih i zaraženih i na osnovu toga uvodiće se određene mere u školama.

Zeleni model

On pokazuje da je okruženje sigurno i da svi učenici i nastavnici mogu da prisustvuju redovnoj nastavi.

Đaci će nositi maske samo dok razgovaraju ili odgovaraju, a vakcinisani nastavnici ne moraju da nose masku sve dok ne priđu učeniku na rastojanju bližem od 1,5 metara.

Narandžasti model

Ovaj model važi za učenike sedmog i osmog razreda, kao i za srednjoškolce.

Nastava će jedan dan da se odvija onlajn, a jedan neposredno u školama.

Ovaj model po potrebi može da se primeni i na učenike petog i šestog razreda.

Crveni model

Ovakav model sprovodiće se u najugroženijim jedinicama lokalne samouprave u kojima je veliki stepen rizika po zdravlje stanovnika.

U tom slučaju će se nastava odvijati na daljinu – od prvog do četvrtog razreda časovi će trajati pola sata, a đaci će biti podeljeni po grupama.

Učenici od petog do osmog razreda pohađali bi nastavu kombinovano – jedan dan onlajn, drugi neposredno u školama, a srednjoškolci bi u potpunosti prešli na nastavu na daljinu.

Uz predstavljene modele, saopšteno je i da je oformljen „tim za škole” koji čine predstavnici Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut i Ministarstva prosvete koji će imati ovlašćenje da na osnovu nalaza lokalnog kriznog štaba i preporuke školske uprave donesu odluku o promeni modela nastave.

Oni bi o tome obavestili škole, koje potom do petka do 12 časova o tome informišu roditelje.

Izvor: BBC