MI6 je decenijama vrbovao čuvene pisce za špijune: Razlozi su brojni, a neki su imali veliki učinak

I Amerikanci su imali svoje tajne agente sa perom u ruci.

Možete li da zamislite kako vašeg omiljenog pisca vrbuju tajne službe kako bi od njega napravile špijuna? Ili vam takva ideja deluje samo kao zaplet napetog trilera? Ipak, istina je da MI6 (britanska tajna služba) ima dugu, i dobro dokumentovanu, istoriju u korišćenju pisaca kao špijuna.

Na primer, pogledajmo Frederika Forsajta, autora bestselera „Operacija Šakal“. U svojim memoarima „The Outsider“ iz 2016. godine, čuveni autor je otkrio da je radio kao pomoćni agent za MI6 više od dve decenije. U jednoj situaciji tokom Hladnog rata Forsajt je pristao da osetljiva dokumenta preveze skrivena u svom automobilu u Istočnu Nemačku. U ugovoreno vreme autor se sreo sa svojim kontaktom u muškom toaletu prestižnog muzeja u Drezdenu i predao mu dokumenta.

Kasnije, tokom osamdesetih, leteo je u Južnoafričku republiku za vreme aparthejda kako bi saznao planove vlade u vezi sa nuklearnim naoružanjem. Kako su se srećne okolnosti poklopile, ministar stranih poslova rekao je Forsajtu tokom večere da planiraju da unište naoružanje, što je pisac sa radošću preneo svojim nadređenima u Londonu.

Forsajt svakako nije bio prvi pisac koga je britanska služba koristila kao špijuna. Tokom Prvog svetskog rata regrutovali su Vilijama Somerseta Moma u Švajcarskoj. Dok je navodno radio na novoj predstavi, Mom je zapravo špijunirao za kralja i domovinu. Ovaj proslavljeni romanopisac i dramaturg kasnije je od ovih iskustava sastavio poluatobiografsku zbirku priča, a sam Vinston Čerčil je zahtevao da određene priče budu uništene pre objavljivanja.

Izvor: Telegraf