GRAĐENJE KRAGUJEVCA: Pojava baroka u arhitekturi u 19. veku

Stil raširen u arhitekturi klasične Evrope tokom 17 i 18. veka istoričari umetnosti su označili imenom barok. Taj stil je nastao kao izraz kontrareformacije, vremena kada je katolička crkva ponovo sticala svetovnu moć i bila u ekspanziji. Pored izražavanja duha novog katolicizma, barok je izvanredno odgovarao i potrebama apsolutističkih vladara u cilju impresioniranja i demonstracije uspeha. Da bi izrazili ideje svojih mecena, graditelji su upotrebili veoma velike građevine. Baza su im zakrivljeni oblici i time je primenjen novi tip osnova. Izazvan je utisak pokretljivosti i novi prostorni efekti.

​Barok je nastao u Rimu između 1620. i 1660. godine. Označila su ga dela Berninija, Borominija i Pjetra da Kortona. Do kraja 17. veka duh novoga stila se širi. Prvo po Italiji. Potom u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Rusiji, Španiji, Portugaliji…

​U Austriji je barokna arhitektura najznatnije i najplodnije raširena. Dala je značajne rezultate i izgradnji javnih zgrada, palata, samostana. Najvažnija dela su bila u dolini Dunava. Odatle su preko Mađarske i Hrvatske uticale i na srpsko graditeljstvo u Vojvodini.

​Preko italijanskih arhitekata, barok je dospeo u Rusiju. Tu je italijanski stil prilagođavan potrebama ruskog plemstva i pravoslavne crkve. Preko Ukrajine dospeo je i među Srbe u Ugarskoj u vremenu između 1690. i 1790. godine.

​Već krajem 17. veka u Pešti i Sent Andreji se grade pravoslavne crkve u baroknom stilu. Ta graditeljska linija se nastavlja i posle masovnog doseljavanja, Velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem.

​Zbog pokušavanja unijaćenja, kod Srba je postojalo nepoverenje prema zapadnim uticajima.

​I pored toga, Srpska pravoslavna crkva u Ugarskoj je prihvatila barok kao svoju službenu umetnost. Nove crkve se grade i stare se preuređuju u tom stilu. Na tlu srpske Vojvodine izgrađen je tokom 18. veka i veliki broj svetovnih objekata: poljskih dvoraca, gradskih palata i magistratskih zgrada, u duhu baroka.

​Graditeljstvo onog dela našeg naroda koji je bio u okvirima Mletačke republike bilo je preko venecijanskih uticaja intenzivno uključeno u epohu baroka.

​Zakasneli barok ima početkom 19. veka odjeke i u oslobođenoj Kneževini Srbiji. Turska vladavina bila je brana za prodore evropskog stila u prethodnom stoleću. Nije bilo uslova ni u prvim decenijama 19. veka kada se vodila borba za oslobođenje i autonomiju. Tridesetih godina stvoreni su stabilniji uslovi za uključivanje u evropske tokove.

Nedostatak domaćih školovanih graditelja naveo je kneza Miloša da ih potraži u Austriji. Preko svojih ljudi »iz preka« je hteo da obezbedi dolazak inženjera spremnih da vode izgradnju u Srbiji. Sačuvan je dokument kojim Knaz odobrava Cvetku Rajoviću da pozove iskusnog arhitektu »…Baš ako i preskup bude, jedanput će se žertva učiniti…a biće nam od velike polze…kako u ukrašeniju predjela i zdanija, isto tako i u ekonomiji…«

Izvor/ Saznaj više: infokg.rs