Ovo voće rađa 60 kilograma bez hemije, a nema ga po dvorištima u Kragujevcu: Da li smo postali lenji?

Sve se više govori o cenama hrane, kvalitetu namirnica i tome šta zapravo unosimo u organizam. Međutim, jedna biljka u Kragujevcu polako ulazi u dvorišta, ali i dalje ne postaje primarna za sadnju-kivi.

Iako mnogi ovo voće doživljavaju kao egzotično, prema iskustvima lokalnih proizvođača, bez većih problema uspeva u našem podneblju. I ne samo da uspeva, već daje ozbiljan prinos, bez potrebe za hemijom.

Poljoprivrednik iz okoline Kragujevca, koji već godinama gaji kivi, kaže da je najveći problem pogrešna pretpostavka i da zato nema puno sadnica kivija u Kragujevcu.

“Ljudi misle da je kivi komplikovan za uzgoj, a nije. Najbitnije je da se posadi u kvalitetnu, đubrevitu zemlju i da ima prostora da raste.”

Za razliku od većine voćaka koje zahtevaju redovno prskanje i zaštitu, kivi je, kako kaže, zahvalan:

“Ne traži hemiju. Otporan je na insekte i bolesti. Može potpuno organski da se gaji.”

U vremenu kada se sve češće postavlja pitanje porekla i kvaliteta hrane, ova činjenica menja perspektivu:

Nije stvar samo u uzgoju, već u kontroli onoga što jedemo.

Jedna od osnovnih stvari koju mnogi ne znaju jeste da kivi nije samodovoljan.

“Mora da se sadi muška i ženska biljka. Muški kivi je oprašivač. Bez njega nema roda.”

Ovaj detalj često pravi razliku između dvorišta sa biljkom i dvorišta sa plodom. Kivi ne daje brze rezultate.

“Prvi ozbiljan rod dolazi tek posle pet godina. To je ono što ljude odbija.”

U vremenu brzih rešenja i očekivanja da sve dođe odmah, pet godina deluje dugo. Ali kada počne da rađa, računica se menja.

“Jedna biljka može da da i 50 do 60 kilograma.”

Ako se uzme u obzir da cena kivija u prodavnicama često prelazi 200 dinara po kilogramu, dolazimo do jednostavne računice:

Jedno drvo daje i do 10.000+ dinara vrednosti godišnje i to bez hemije, bez transporta i bez pitanja porekla.

Ipak, nisu svi uvereni.

“Sve je to lepo, ali ko danas ima vremena da čeka pet godina? Lakše mi je da kupim”, kaže jedan Kragujevčanin.

Drugi dodaje:

“Ljudi jedva održavaju i ovo što imaju. Nije problem da se zasadi, nego da se posle održava.”

Ove rečenice otkrivaju možda i suštinu:

Problem nije u biljci, već u načinu života.

Kivi u Kragujevcu danas ima dve uloge: kao plantažna proizvodnja i kao dvorišna biljka koja pravi hlad i daje plod.

“Može da se pusti da pravi prirodnu terasu. U maju cveta, lepo izgleda, a posle daje plod.”

Drugim rečima, kivi nije samo voće, već i funkcionalni deo prostora. Uprkos tome, mnoge okućnice ostaju prazne ili neiskorišćene.

Izvor/ Saznaj više: infokg.rs