Kako su Šumadince pre 110 godina spasili Britanci, a Rusi nam postali braća

U protestnim okupljanjima, koja se kao i u celoj Srbiji, iz večeri u veče održavaju u Kragujevcu, kad je mirno povede se neka „istorijska“ diskusija. Pa tako mlad momak, završio dva fakulteta, govori poljski, nemački, engleski, priča da je tek nedavno čuo za bolnicu Stobart u Kragujevcu i iskreno je začuđen kako se o tome nije učilo u školi.

I razgovor se završava zaključkom da se neke činjenice, čak i kad su nepobitne, godišnjom propagandom i njihovim sklanjanjem od očiju javnosti, pretvaraju u svoju suprotnost. Tako je i sa „omraženim Englezima“ i Rusima koji su nam kroz istoriju „pomagali.“

Pa tako i mali broj, naročito mlađih Šumadinaca, zna da su potomci onih koje je krajem te 1915. godine, u vreme kada je ovim krajem vladala epidemija tifusa, a srpska vojska se, zajedno sa narodom spremala na epsko povlačenje, zapravo spasila britanska medicinska misija.

Kako se, onda, došlo do toga da su ove istorijske činjenice mlađim generacijama gotovo nepoznate?

Novinar Zoran Radovanović smatra da se narativ o „ruskoj braći“ i „zapadnim neprijateljima“ neguje od nastanka moderne srpske države s početka 19. veka, a da kulminira danas:

Odnos Srbije prema Rusiji uglavnom je bio i ostao iracionalan, neretko i slugeranjski, što je posebno primetno danas, kada je Srbija pod svojevrsnom energetsko-obaveštajno-medijsko-propagandnom okupacijom Rusije, i kada je Beograd centar za širenje ruske propagande u Evropi.

Radovanović smatra da „Rusija godinama unazad finansira svoju propagandu preko pojedinih medija“ i podseća da je „Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj slobodno deluju ruski servisi tipa Sputnjik i drugi“.

Kako su Šumadince pre 110 godina spasili Britanci, a Rusi nam postali braća
Društvo
Milica
25/08/2025 Ostavi komentar na Kako su Šumadince pre 110 godina spasili Britanci, a Rusi nam postali braća

U protestnim okupljanjima, koja se kao i u celoj Srbiji, iz večeri u veče održavaju u Kragujevcu, kad je mirno povede se neka „istorijska“ diskusija. Pa tako mlad momak, završio dva fakulteta, govori poljski, nemački, engleski, priča da je tek nedavno čuo za bolnicu Stobart u Kragujevcu i iskreno je začuđen kako se o tome nije učilo u školi.

I razgovor se završava zaključkom da se neke činjenice, čak i kad su nepobitne, godišnjom propagandom i njihovim sklanjanjem od očiju javnosti, pretvaraju u svoju suprotnost. Tako je i sa „omraženim Englezima“ i Rusima koji su nam kroz istoriju „pomagali.“

Pa tako i mali broj, naročito mlađih Šumadinaca, zna da su potomci onih koje je krajem te 1915. godine, u vreme kada je ovim krajem vladala epidemija tifusa, a srpska vojska se, zajedno sa narodom spremala na epsko povlačenje, zapravo spasila britanska medicinska misija.

Kako se, onda, došlo do toga da su ove istorijske činjenice mlađim generacijama gotovo nepoznate?

Novinar Zoran Radovanović smatra da se narativ o „ruskoj braći“ i „zapadnim neprijateljima“ neguje od nastanka moderne srpske države s početka 19. veka, a da kulminira danas:

Odnos Srbije prema Rusiji uglavnom je bio i ostao iracionalan, neretko i slugeranjski, što je posebno primetno danas, kada je Srbija pod svojevrsnom energetsko-obaveštajno-medijsko-propagandnom okupacijom Rusije, i kada je Beograd centar za širenje ruske propagande u Evropi.

Radovanović smatra da „Rusija godinama unazad finansira svoju propagandu preko pojedinih medija“ i podseća da je „Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj slobodno deluju ruski servisi tipa Sputnjik i drugi“.

I kragujevački istoričar Nenad Đorđević ocenjuje da pojačana propaganda u vreme raspada Jugoslavije podstiče narativ o “omraženim Englezima”:

Režimska štampa tada posebno naglašava sve trenutke loših srprko-britanskih odnosa, nekriticki naglašavajući sve krizne momente.Taj narativ je ostao dugo, sve do promena 2000-te godione kada postepeno počinje da se menja ali matrica o lošim odnosima ostaje dosta ukorenjena u našem narodu, kaže Đorđević.

A šta kažu istorijske činjenice?

Kako su Šumadince pre 110 godina spasili Britanci, a Rusi nam postali braća
Društvo
Milica
25/08/2025 Ostavi komentar na Kako su Šumadince pre 110 godina spasili Britanci, a Rusi nam postali braća

U protestnim okupljanjima, koja se kao i u celoj Srbiji, iz večeri u veče održavaju u Kragujevcu, kad je mirno povede se neka „istorijska“ diskusija. Pa tako mlad momak, završio dva fakulteta, govori poljski, nemački, engleski, priča da je tek nedavno čuo za bolnicu Stobart u Kragujevcu i iskreno je začuđen kako se o tome nije učilo u školi.

I razgovor se završava zaključkom da se neke činjenice, čak i kad su nepobitne, godišnjom propagandom i njihovim sklanjanjem od očiju javnosti, pretvaraju u svoju suprotnost. Tako je i sa „omraženim Englezima“ i Rusima koji su nam kroz istoriju „pomagali.“

Pa tako i mali broj, naročito mlađih Šumadinaca, zna da su potomci onih koje je krajem te 1915. godine, u vreme kada je ovim krajem vladala epidemija tifusa, a srpska vojska se, zajedno sa narodom spremala na epsko povlačenje, zapravo spasila britanska medicinska misija.

Kako se, onda, došlo do toga da su ove istorijske činjenice mlađim generacijama gotovo nepoznate?

Novinar Zoran Radovanović smatra da se narativ o „ruskoj braći“ i „zapadnim neprijateljima“ neguje od nastanka moderne srpske države s početka 19. veka, a da kulminira danas:

Odnos Srbije prema Rusiji uglavnom je bio i ostao iracionalan, neretko i slugeranjski, što je posebno primetno danas, kada je Srbija pod svojevrsnom energetsko-obaveštajno-medijsko-propagandnom okupacijom Rusije, i kada je Beograd centar za širenje ruske propagande u Evropi.

Radovanović smatra da „Rusija godinama unazad finansira svoju propagandu preko pojedinih medija“ i podseća da je „Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj slobodno deluju ruski servisi tipa Sputnjik i drugi“.

I kragujevački istoričar Nenad Đorđević ocenjuje da pojačana propaganda u vreme raspada Jugoslavije podstiče narativ o “omraženim Englezima”:

Režimska štampa tada posebno naglašava sve trenutke loših srprko-britanskih odnosa, nekriticki naglašavajući sve krizne momente.Taj narativ je ostao dugo, sve do promena 2000-te godione kada postepeno počinje da se menja ali matrica o lošim odnosima ostaje dosta ukorenjena u našem narodu, kaže Đorđević.

A šta kažu istorijske činjenice?

Veliku pomoć Srbiji i Kragujevcu pružio je Odbor za pomoć Srbiji koji je osnovan 23. septembra 1914. godine u Velikoj Britaniji. Na čelu Odbora bio je londonski lord biskup, a među osnivačima bili su veoma uticajni ljudi kao što su Robert Siton Votson, Artur Evans, Bertram Kristijan, ledi Pedžet i drugi. Ovaj Odbor je do leta 1915. godine opremio pet medicinskih ekipa za samostalan bolnički rad. Mejbl Grujić, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića, zajedno sa Odborom za pomoć Srbiji prikupili su novac za Srpski Crveni krsti za kupovinu ćebadi za izbeglice u Srbiji.

Izvor/ Saznaj više : glassumadije.rs