Vaskršnja poslanica episkopa šumadijskog gospodina Jovana

Po milosti božijoj pravoslavni episkop šumadijski sveštenstvu, monaštvu i svom vernom narodu ove bogom čuvane eparhije šumadijske, blagodat vam i mir od boga oca, boga sina i boga duha svetoga uz sveradosni vaskršnji pozdrav: Hristos vaskrse!

Kroz čoveka smrt nasta, kroz čoveka – Vaskrsenje (1Kor 15, 21).

Bogu hvala, braćo i sestre, dočekasmo i ove godine da se poklonimo Hristovom Vaskrsenju, da se osenimo svetlošću Vaskrsenja i da se večno radujemo radošću koja je obradovala i Nebo i zemlju, a na koju nas poziva Sveti apostol Pavle rekavši: Radujte se u Gospodu i opet velim radujte se (Fil 4, 4). A kako i da se ne radujemo ovom danu u koji je Hristos vaskrsao i pobedio smrt i nama darovao život večni? Čovekoljubivi Bog ne samo da je po svome velikom milosrđu, zalutalo i zabludelo čovečanstvo upravio ka Nebesima, već je za nas izvojevao pobedu nad smrću, te: Narod koji sedi u tami, vide svetlost veliku i onima koji sede u senci smrti svetlost zasija (Mt 4, 16).

Govoreći o ljubavi Božijoj i o tajni spasenja koja će se dogoditi, a koju nam Hristos donosi, Sveti Atanasije Veliki poučava: „A kada je smrt sve više i više ovladavala ljudima i trulež se odomaćivala u njima, tada se rod čovečanski pokvario, a slovesni, i po liku (Božijem) stvoreni čovek iščezao je, i savršeno delo Božije propalo je zato što je smrt nadvladala nad nama… Dakle, kada su trulile slovesne tvari i umirale takve tvorevine Božije, šta je preostalo Bogu, koji je dobar, da učini? Da dopusti da trulež potpuno zavlada njima i smrt nadjača? Zašto ih je onda stvarao u početku? Bolje je onda bilo ne stvarati, nego da stvoreno ostavi da propadne nezbrinuto. Ako Bog, stvorivši tvorevinu, ostavlja nju bez staranja, da delo NJegovo truli, onda se po takvoj nebrizi više poznaje nemoć, a ne dobrota Božija, nego da nije u početku ni stvorio ljude. Da nije stvorio, onda niko i ne bi pomislio da to uračuna u nemoć. A kad je već sve stvorio i priveo u postojanje, ne bi bilo nikakvog smisla da dela propadaju, a naročito voljom Tvorca. Dakle, trebalo je nikako ne dopustiti da ljudi budu progutani truljenjem, zato što bi to bilo nedolično Božijoj dobroti i nedostojno nje“ (O Očovečenju Boga Logosa, 6).

Samo je Novi Adam – Hristos mogao da spase starog Adama i sav čovečanski rod, pa je zato trebalo da bude ne samo čovek, nego i Bog; trebalo je da bude istinski – život, mudrost, pravednost, ljubav, milosrđe. Apsolutna bezgrešnost Bogočoveka bila je uništavajući udarac protiv greha i duhovne smrti. Prvi Adam je prestupio zapovest i odstupio od Boga, dok je Novi Adam – Bogočovek, poslušan Bogu Ocu do smrti, štaviše do krsne smrti (Fil 2, 8). I tako On opravdava čoveka odstupnika. Kao što su kroz neposlušnost jednog čoveka, Adama, mnogi potomci prvosazdanog ostali grešni i vinovni, tako će i kroz savršenu poslušnost koju je pokazao Gospod Isus Hristos, postati pravedni mnogi koji veruju u NJega (Rim 5, 19)…

Pročitajte više na: Pressek